SDPS predlaže 250 izbornih jedinica i stepenasti cenzus

Ako Socijaldemokratska partija Srbije (SDPS) uspe da „progura” svoj predlog novog izbornog zakona, ne bi bilo delova Srbije koji ne bi imali svoje predstavnike u republičkom parlamentu, a sigurno bi bilo manje političkih stranaka nego sada. Glavne novine koje predviđa izborni model SDPS-a su stepenasti cenzus i podela Srbije na 250 „tehničkih” izbornih jedinica. Izborni sistem bi i dalje bio proporcionalan, a Srbija bi bila jedna izborna jedinica. Parlament bi i dalje imao 250 poslanika (bar dok se ne promeni Ustav), a svaki od 250 kandidata jedne izborne liste biće predstavnik jedne od 250 „tehničkih” izbornih jedinica.

„To su u principu rešenja koja su poznata, koja su primenjivana u nekim drugim državama. Nismo mi izmislili toplu vodu, jednostavno nudimo neka rešenje koje nam se čini najprimerenijim za naš izborni sistem”, ističe portparol SDPS-a Ivan Bauer.

On objašnjava da bi primenom ovog modela izborna utakmica bila poštenija, i to na prvom mestu prema narodu. Ovako će birači odlučivati ko su najbolji predstavnici sa svake liste, a ne stranke. Ako je stranka, na primer, dobila 20 poslaničkih mandata (broj mandata će se određivati kao i do sada, na osnovu ukupnog broja glasova) ne ulazi prvih 20 sa izborne liste nego 20 onih koji su napravili najbolje rezultate u svojim izbornim jedinicama za svoju listu. Tako se više uvažava volja građana, ističe Bauer.

SDPS predlaže da stranke imaju pravo da određeni broj poslanika, 10–20 odsto, same biraju. Jer, kaže Bauer, stranka nekad bolje poznaje svoje kadrove nego što ih poznaju građani, a drugo, stranka bi tako imala pravo da delegira neke ljude za koje smatra da bi mogli da budu uspešniji narodni poslanici. Na primer, ako neka stranka osvoji 20 mandata, dva do četiri poslanika bi sama odredila, a ostalih 18 ili 16 bili bi oni koji su najuspešniji.

„Ovo rešenje ide u pravcu toga da imamo malo više ljudi iz unutrašnjosti. Sada su u parlamentu većinom Beograđani, a 100 opština nema svog predstavnika”, ukazuje on.

Na pitanje zašto nisu predložili većinski izborni sistem, Bauer kaže da je on preskup (dva kruga izbora, 250 izbornih komisija...), a i nije se baš dobro pokazao u Srbiji pre dvadesetak godina. Ovo rešenje je, po njegovim rečima, najjeftinije.

Kada je reč o stepenastom cenzusu, SDPS predlaže da cenzus od pet odsto ostane da važi za stranku koja samostalno izlazi na izbore. Za koaliciju dve stranke cenzus bi bio sedam odsto, za tročlanu koaliciju – devet, a za ostale – 11 odsto.

„Alternativno rešenje je da se krene sa cenzusom od tri odsto, da bi se izašlo u susret manjim strankama. Ali time nećemo u potpunosti rešiti problem o kome govorimo, a to je da je potrebno da se ukrupni politička scena. Sada imamo gotovo 50 stranaka u parlamentu. Neodrživo je da na duži rok tako funkcionišemo, stalno ćemo imati nestabilne većine”, ocenjuje Bauer.

On navodi da su konsultacije sa koalicionim partnerima već počele i prve reakcije su ohrabrujuće, a kada se iskristališe neka finalna verzija predloga, ići će se sa njom na javnu raspravu. „Očekujemo da dobijemo podršku ili makar neke komentare od onih koji su se već time bavili, kao na primer Cesid, ali smatramo da je naša obaveza da prvo razgovaramo sa koalicionim partnerima”, kaže Bauer.

Upravo iz Cesida stižu reči podrške za ovaj model. Đorđe Vuković, programski direktor Cesida, kaže da je ideja o stepenastom cenzusu dobra i da bi to, uz još neke promene u izbornom zakonu, moglo da smanji broj političkih subjekata koji ulaze u parlament. Nije realno, ističe Vuković, da kao sada imamo osam izbornih lista koje su ušle u parlament i 44 stranke koje su iz njih „proizašle”.

On napominje da stepenasti cenzus znači da bi poslanički klubovi u parlamentu morali da se formiraju prema tome. U toj varijanti bi u izbornom zakonu moralo da se definiše ko ima pravo da se kandiduje. „Onda bi moralo da se definiše da nemaju pravo da se kandiduju grupe građana. To nije praksa, ali ima i zemalja gde je to tako”, ukazuje Vuković.

On smatra da bi cenzus za stranku koja nastupa samostalno možda trebalo da bude tri odsto, jer i tako znači da bi morala da osvoji oko 120.000 glasova (ako na izbore izađe oko četiri miliona birača), a to mogu samo ozbiljne stranke u Srbiji.

Novi način dodele mandata, predviđen modelom SDPS-a, je u stvari, po njegovim rečima, personalizovani proporcionalni sistem. Njime se ostaje na proporcionalnom sistemu, ali se procenjuju i vrednosti kandidata koji ulaze u parlament.

„Stranke bi da liste budu otključane za njih, a zaključane za građane. To nigde u svetu ne postoji. Ovde je ideja upravo obrnuto – da se lista na neki način otključa za građane i da oni odlučuju ne samo o stranci nego i o rasporedu unutar stranke”, ističe Vuković dodajući da je dobro što ovo pitanje pokreće stranka iz vlasti, ali bilo bi dobro da se tome priključi i najveća, Srpska napredna stranka.