Setva kalendarski još ne kasni

Ovog proleća vegetacija, kao i setva, i pored hladnog i kišovitog vremena, ne kasne – kažu agrometeorolozi. Prethodnih godina proleća su bila rana i toplija tako da smo se i mi na to navikli. Međutim, sasvim je uobičajeno da vegetacija i setva krenu oko 10. aprila.

– Praćenja u poslednjih šezdeset godina pokazuju da prosek srednjih dnevnih temperatura oko 10. aprila bude veći od 10 stepeni Celzijusovih – kaže Zorica Radičević iz agroodeljenja Republičkog hidrometeorološkog zavoda. – Tek tada, zapravo, kreću voće, vinova loza i prolećni usevi. Ranijih godina prilike su bile povoljnije pa je kukuruz sejan već početkom aprila, a sada još ni šećerana repa nije posejana. Potrebno je da temperatura setvenog sloja zemlje bude preko pet stepeni i da ne bude mnogo vlage.

Svako zlo i za neko dobro – stara je narodna mudrost koja se može primeniti i na hladan i kišni početak proleća. Padavine će doprineti da se u zemljištu nakupe zalihe vlage u dubljim slojevima od 60 centimetara, koje su u poslednja dva sušna i vrela leta ispražnjene, kažu stručnjaci. Ipak, ukoliko uskoro ne bude lepšeg vremena setva će kasniti, a neki jari usevi poput pšenice, ječma ili tritikale mogli bi da izostanu.

Milan Prostran, savetnik u Odboru za agrar Privredne komore Srbije, kaže da se lično uverio da i u Vojvodini i Mačvi nema neuzoranih njiva i da je sve pripremljeno za setvu još jesenas. To je znak da se neće raditi u poslednji čas, a to je dobra vest posle prošle teške i siromašne godine.

– Ranije su stručnjaci savetovali da setva počne desetak dana ranije zbog straha od suše, ali sva je prilika da će se ove godine sejati u onim starinskim rokovima od 10. aprila do 15. maja. Kasniće setva šećerne repe, kao i povrća na otvorenom, ali vegetacija to može kasnije da nadoknadi. Što se tiče kukuruza, treba sejati rane i srednje stasne sorte, a kasne izbegavati – kaže on dodajući da nas očekuje veliki posao na 2,7 miliona hektara.

Po rečima ovog stručnjaka, i ova setva biće nalik na mnoge prethodne. Struktura setve biće uobičajena, a izostaće obimnija ulaganja u agrotehniku. Zbog toga ćemo i ove godine više gledati u nebo, a to znači da se možemo nadati prosečnim prinosima. I oni će, ako se ostvare, biti dobar rezultat posle lanjskog pada proizvodnje od 17,5 odsto. Kada bi porast bio isto toliki značilo bi da smo na nivou prosečne rodne godine.

– Nema osnova da se polažu nade u nove sisteme za navodnjavanje. Bilo bi dobro kada bi se očistila postojeća kanalska mreža od 22.400 kilometara. Koliki je to posao vidi se i po tome što kod nas ima 9.000 kilometara puteva – kaže Prostran.

I ovog proleća pod kukuruzom bi trebalo da se nađe 1,25–1,3 miliona hektara kukuruza, 180.000 hektara suncokreta, 170.000 hektara soje, 65.000 hektara šećerne repe, oko 300.000 hektara pod povrćem, od čega 100.000 hektara pod krompirom.

– Zemljoradnicima je najveći problem besparica. Još im nisu isplaćene sve prošlogodišnje subvencije, i to one za mleko i umatičena priplodna grla, a to nisu male pare. Oni su se nadali tim parama kako bi mogli da kupe gorivo. Tačno je da će im država kasnije refundirati deo para, ali ga sada treba platiti. Prvi novac koji sleduje od novog Zakona o subvencijama u poljoprivredi ne može se očekivati pre 1. maja. Jer, do kraja marta je registracija gazdinstava, a to će se možda i produžiti – kaže Prostran dodajući da je ovogodišnja setva bar za petinu ili četvrtinu skuplja od prošlogodišnje.

On kaže i da su zemljoradnici nezadovoljni što za ovu registraciju moraju da dostave „nove” papire o vlasništvu nad zemljištem, veličini imanja, a to će ih koštati, ali to se radi zato što je donet nov, sistemski zakon. Dogodine takvih troškova neće biti. Izuzetak su samo nastale promene u posedu koje će morati da se prijave.

-------------------------------------------------------------------

Ipak danas protest

Centralna asocijacija proizvođača mleka Vojvodine ne odustaje od današnjeg protesta u 12 časova ispred zgrade vlade. Razlog nisu samo neisplaćene premije, kaže za naš list Sanja Bugarski, predsednik ovog udruženja, već loša sistemska rešenja za stočarstvo na kojima insistira Ministarstvo poljoprivrede.

– Regres za umatičena grla je čista prevara proizvođača. Prevara je i to što smo zahtev predali u junu 2012. godine po staroj uredbi, a novom iz oktobra to je poništeno. Nama su smanjeni državni podsticaji s 25.000 na 20.000 dinara po grlu. Ni sav taj novac ne ide nama, već mi 5.000 dinara moramo u startu da damo raznim poljoprivrednim službama, poljoprivrednom fakultetu. Pretpostavljamo da su iznosi smanjeni zato što pare sada pripadaju i pravnim licima, ali ne treba ministarstvo da bude loš „Robin Hud” da uzme od malih i da velikima – kaže Bugarski dodajući da moraju na protest, jer se mesecima dopisuju sa Ministarstvom poljoprivrede ukazujući im na nelogičnosti u njihovim uredbama.

Ministarstvo poljoprivrede je, povodom najavljenog protesta, saopštilo da je tokom marta 2013. isplatilo preko 900 miliona dinara podsticaja poljoprivrednim proizvođačima. Isplaćeno je 284 miliona dinara premija za mleko, koje je predato mlekarama u poslednjem kvartalu prošle godine.

– Isplate premija za mleko nastavljaju se svakodnevno i biće u potpunosti realizovane tokom aprila ove godine.Isplata podsticaja u poljoprivredi bila bi još efikasnija da tokom prošlog meseca nije došlo do prinudne naplate Ministarstvu u iznosu od 180 miliona dinara zbog neodgovorne politike bivšeg ministra Saše Dragina– navodi se u saopštenju.

Ministarstvo podseća da od juče pa do kraja maja 2013. poljoprivrednici mogu da kupe regresirano dizelgorivo na maloprodajnim objektima NIS-a.Važeća maloprodajna cena dizel goriva, koju plaća kupac, regresira se sa 50 dinara po litru goriva.