Сетва календарски још не касни

Овог пролећа вегетација, као и сетва, и поред хладног и кишовитог времена, не касне – кажу агрометеоролози. Претходних година пролећа су била рана и топлија тако да смо се и ми на то навикли. Међутим, сасвим је уобичајено да вегетација и сетва крену око 10. априла.

– Праћења у последњих шездесет година показују да просек средњих дневних температура око 10. априла буде већи од 10 степени Целзијусових – каже Зорица Радичевић из агроодељења Републичког хидрометеоролошког завода. – Тек тада, заправо, крећу воће, винова лоза и пролећни усеви. Ранијих година прилике су биле повољније па је кукуруз сејан већ почетком априла, а сада још ни шећерана репа није посејана. Потребно је да температура сетвеног слоја земље буде преко пет степени и да не буде много влаге.

Свако зло и за неко добро – стара је народна мудрост која се може применити и на хладан и кишни почетак пролећа. Падавине ће допринети да се у земљишту накупе залихе влаге у дубљим слојевима од 60 центиметара, које су у последња два сушна и врела лета испражњене, кажу стручњаци. Ипак, уколико ускоро не буде лепшег времена сетва ће каснити, а неки јари усеви попут пшенице, јечма или тритикале могли би да изостану.

Милан Простран, саветник у Одбору за аграр Привредне коморе Србије, каже да се лично уверио да и у Војводини и Мачви нема неузораних њива и да је све припремљено за сетву још јесенас. То је знак да се неће радити у последњи час, а то је добра вест после прошле тешке и сиромашне године.

– Раније су стручњаци саветовали да сетва почне десетак дана раније због страха од суше, али сва је прилика да ће се ове године сејати у оним старинским роковима од 10. априла до 15. маја. Касниће сетва шећерне репе, као и поврћа на отвореном, али вегетација то може касније да надокнади. Што се тиче кукуруза, треба сејати ране и средње стасне сорте, а касне избегавати – каже он додајући да нас очекује велики посао на 2,7 милиона хектара.

По речима овог стручњака, и ова сетва биће налик на многе претходне. Структура сетве биће уобичајена, а изостаће обимнија улагања у агротехнику. Због тога ћемо и ове године више гледати у небо, а то значи да се можемо надати просечним приносима. И они ће, ако се остваре, бити добар резултат после лањског пада производње од 17,5 одсто. Када би пораст био исто толики значило би да смо на нивоу просечне родне године.

– Нема основа да се полажу наде у нове системе за наводњавање. Било би добро када би се очистила постојећа каналска мрежа од 22.400 километара. Колики је то посао види се и по томе што код нас има 9.000 километара путева – каже Простран.

И овог пролећа под кукурузом би требало да се нађе 1,25–1,3 милиона хектара кукуруза, 180.000 хектара сунцокрета, 170.000 хектара соје, 65.000 хектара шећерне репе, око 300.000 хектара под поврћем, од чега 100.000 хектара под кромпиром.

– Земљорадницима је највећи проблем беспарица. Још им нису исплаћене све прошлогодишње субвенције, и то оне за млеко и уматичена приплодна грла, а то нису мале паре. Они су се надали тим парама како би могли да купе гориво. Тачно је да ће им држава касније рефундирати део пара, али га сада треба платити. Први новац који следује од новог Закона о субвенцијама у пољопривреди не може се очекивати пре 1. маја. Јер, до краја марта је регистрација газдинстава, а то ће се можда и продужити – каже Простран додајући да је овогодишња сетва бар за петину или четвртину скупља од прошлогодишње.

Он каже и да су земљорадници незадовољни што за ову регистрацију морају да доставе „нове” папире о власништву над земљиштем, величини имања, а то ће их коштати, али то се ради зато што је донет нов, системски закон. Догодине таквих трошкова неће бити. Изузетак су само настале промене у поседу које ће морати да се пријаве.

-------------------------------------------------------------------

Ипак данас протест

Централна асоцијација произвођача млека Војводине не одустаје од данашњег протеста у 12 часова испред зграде владе. Разлог нису само неисплаћене премије, каже за наш лист Сања Бугарски, председник овог удружења, већ лоша системска решења за сточарство на којима инсистира Министарство пољопривреде.

– Регрес за уматичена грла је чиста превара произвођача. Превара је и то што смо захтев предали у јуну 2012. године по старој уредби, а новом из октобра то је поништено. Нама су смањени државни подстицаји с 25.000 на 20.000 динара по грлу. Ни сав тај новац не иде нама, већ ми 5.000 динара морамо у старту да дамо разним пољопривредним службама, пољопривредном факултету. Претпостављамо да су износи смањени зато што паре сада припадају и правним лицима, али не треба министарство да буде лош „Робин Худ” да узме од малих и да великима – каже Бугарски додајући да морају на протест, јер се месецима дописују са Министарством пољопривреде указујући им на нелогичности у њиховим уредбама.

Министарство пољопривреде је, поводом најављеног протеста, саопштило да је током марта 2013. исплатило преко 900 милиона динара подстицаја пољопривредним произвођачима. Исплаћено је 284 милиона динара премија за млеко, које је предато млекарама у последњем кварталу прошле године.

– Исплате премија за млеко настављају се свакодневно и биће у потпуности реализоване током априла ове године.Исплата подстицаја у пољопривреди била би још ефикаснија да током прошлог месеца није дошло до принудне наплате Министарству у износу од 180 милиона динара због неодговорне политике бившег министра Саше Драгина– наводи се у саопштењу.

Министарство подсећа да од јуче па до краја маја 2013. пољопривредници могу да купе регресирано дизелгориво на малопродајним објектима НИС-а.Важећа малопродајна цена дизел горива, коју плаћа купац, регресира се са 50 динара по литру горива.