Pola veka kulture bez kraja

Pišem ovaj tekst sa izmešanim osećanjima: izvesnom dozom strepnje, senkom straha, ali i sa velikom radošću. Čudno –  bez osećanja nostalgije, mada bi to bilo  prirodno, jer sam bila direktor Kulturnog centra Beograda od 1985. do 1996. godine. To je vreme u kome su se smestile neke najlepše i neke najteže godine svih naših i mog ličnog života.

Kulturni centar Beograda (KCB) osnovan je 1957. godine, sa idejom da bude neka vrsta pandana, tada već oformljenim, stranim kulturnim centrima. Umesto u njihove, trebalo je "usmeriti" mlade ljude u našu instituciju. Tako je prvo počela sa radom ČITAONICA. Više od stotinu stranih listova i časopisa uz domaću periodiku, trebalo je da zadovolji nabujali interes za zbivanja u svetu.

O Kenedijevoj smrti, uživo

Uz publikacije počele su da se drže i tribine o aktuelnim međunarodnim zbivanjima. Na jednoj od takvih tribina, dok se preko ozvučenog telefona javljao jedan od naših dopisnika iz Amerike, na američkoj televiziji je emitovana vest o ubistvu Džona Kenedija. Svoj pripremljeni izveštaj dopisnik je zamenio prevodeći vesti koje su se u tom trenutku emitovale na ekranima.

Bilo je to vreme žive političke aktivnosti Josipa Broza Tita, a i naše firme učestvovale su sve više na sajmovima. Za te potrebe KCB je pripremao reprezentativne izložbe fotografija velikog formata, kao i propagandni materijal. KCB je u stvari bio preteča današnjih marketinških organizacija. Naravno, najčešći naručilac bila je država, Republika, Grad. Kao i danas – pristojno plaćen posao. Dok je bilo naručilaca, tj. dok je Tito bio živ.

Posle čitaonice ppočela je sa radom Likovna galerija, od početka posvećena, pre svega savremenom stvaralaštvu.

Godine 1961. otvorena je bioskopska dvorana. Filmski program činili su uglavnom reprizni filmovi novijeg datuma. U dvorani KCB je Milutin Čolić napravio svoju prvu reviju "Najbolji filmovi sveta" koja je 1972. godine prerasla u "FEST".

 Tako je u prve dve decenije postojanja KCB uobličio svoju programsku šemu koja traje do danas: izložbe, filmovi, tribine.

Vesnici modernog

U leto 1986. godine u KCB je nahrupila grupa bučnih, razigranih, dinamičnih mladih ljudi. Pravili smo "Beogradsko leto" na Trgu Republike. Dva meseca pesme, muzike, pozorišta, na "pragu" KCB. Zavod za zaštitu spomenika nije nam dozvolio da postavimo binu pa smo mi onda "produžili" jedno 8 metara prag na ulazu u Kulturni centar. Po ideji slikara Dragana Mojovića napravljen je "otvoreni atelje" na mestu gde je sada velika fontana. "Beogradsko leto" je kasnije preraslo u "BELEF". Tada su nas zvali "cirkuzantima", danas je to prestižna gradska manifestacija.

Prve dočeke Nove godine na Trgu Republike organizovao je KCB.

Muzički program KCB započeo je istog tog leta serijom "Ponoćni koncerti ozbiljne muzike". U 24 sata prvi je zasvirao Dragan Mlađenović – Šekspir, na koncertu "1000 godina balade". Koncerti su se potom nastavili u večernjim satima u saradnji sa Dragstorom ozbiljne muzike "Radio Beograda 202". U toj maloj galeriji nastupali su i gostovali neki današnji velikani: Isidora Žabljan, Ilija Marinković, Nemanja Radulović. Kakav koncert za klavir i četiri ruke su jedne Nove godine održali Lidija Stanković i Aleksandar Madžar!!! 

KCB je oduvek bio ustanova posebno posvećena likovnoj umetnosti. Godine 1987. organizuje Trijenale jugoslovenske likovne umetnosti (na žalost poslednji). I danas pamtim neobične, originalne skulpture, tada veoma mladog Mrđana Bajića, kao i prve video-instalacije prikazane na jednoj izložbi.

Kad niko nije hteo, mi smo organizovali istorijsku izložbu "Jevreji na tlu Jugoslavije"  Ponovo nam je poverena  organizacija "Oktobarskog salona". Opet nešto novo. Prvi smo otvorili Muzej "25. maj" organizujući tamo Salon. Bio je to događaj! "Sači i sači" su uradili besplatno total-dizajn, autor je bio sada već čuveni svetski dizajner, Slavomir Stojanović. Na otvaranje je došlo toliko ljudi da me je taksista pitao: "Jel se ovde igra neka utakmica?" Bio je to spektakl! Imali smo pomoć iz budžeta, nikad dovoljnu. I danas pamtim da nam za 1992. godinu ni dinara nije uplaćeno za Oktobarski salon. Sami smo ga finansirali. Kao što smo sami finansirali i nagradu "Lazar Trifunović".

Štošta je započelo, štošta se dešavalo tih godina u KCB. Prvi "Festival autorskog filma", prve modne ravije Neše "Klika", prva interakcijska izložba "Beograd-Pariz-Moskva-Grožđan" Evgenije Demnijevske (Kakvo čudo su tada bili faks-aparati), prve radionice Dah-teatra, predstave na Trgu teatra "Mimart".

I budući guverner Mlađan Dinkić je dolazio. Tek se pojavila "Ekonomija destrukcije" 1995. Objašnjavao mi da treba da napravimo promociju knjige i izložbu Koraksovih karikatura (Bila postavljena, ali nije otvorena u galeriji u Rajićevoj). On priča i ubeđuje me, a je u stvari ćutim jer razmišljam gde da postavimo izložbu kad su obe galerije zauzete.

On i tada kao i danas nestrpljiv, hoće odmah. Rešim da skinemo prodajnu izložbu slika na pet dana i postavimo Koraksovu. Napravimo i promociju. Nije bilo mnogo ljudi. Ali, imali smo:POSETU. Tih nekoliko godina skoro da nisam  imala komunikaciju sa Skupštinom grada. Kažu mi radnici iz "Beoizloga" – "Bio sekretar za kulturu, pogledao Koraksovu izložbu i prošao". To je bila prva poseta tadašnjeg sekretara.

Pod prismotrom

Već sam od 1991. bila pod izvesnom "prismotrom" jer sam se tada učlanila u DS. Žalila mi se Nada Popović-Perišić kako joj "njeni" (SPS) stalno prigovaraju što Gradom vršlja opozicija.

 Na otvaranju "Beoizloga" 1991. bio je tadašnji potpredsednik Demokratske stranke ,Vojislav Koštunica. Došlo je do neke zabune, pa je on poranio jedan sat, tako da ga nisam ni srela.

 Na otvaranju obnovljene bioskopske dvorane glavni gost i junak nikad emitovanog spota bio je Zoran Đinđić. Stalno smo se dogovarali da bude autor jednog ciklusa filmova sa Klint Istvudom, njegovim omiljenim glumcem.

8. marta 1991. godine otvorili smo "Beoizlog". 9. marta bile su demonstaracije.Sva stakla u prizemlju i na prvom spratu KCB bila su razbijena. Predmete iz "Beoizloga" uspeli smo da sklonimo na sigurno. Zgažena je bila samo jedna olovka. Za dva dana sve smo obnovili.