Gladne godine

Od raspada Jugoslavije treći put zaredom, a drugi put uzastopce, Partizan je ostao bez ijednog fudbalskog trofeja! Klub koji preferira ka Evropi i sam sebe (funkcioneri, treneri i igrači) hvali više nego što vredi, kako bi se bar tako izdigao iznad najvećeg rivala Crvene zvezde, više nije ni senka nekadašnjih "crno-belih".

LIGA ŠAMPIONA KAO IZGOVOR: Mada će komšija verovatno osvojiti duplu krunu i u ovoj sezoni (tako je bilo prošle godine), u Humskoj 1 se s pravom diče da su jedini naš klub koji je igrao u Ligi šampiona. Ne sme se zaboraviti da je tim vodio Lotar Mateus, ne baš dotle uspešan trener ali nemački radan naterao je i one oko sebe, najviše igrače, da razmišljaju na germanski način. Ali, ni tada, kada su rivali bili madridski Real, Porto i Olimpik iz Marseja, sem činjenice da se našao u "visokom društvu", Partizan nije briljirao i ostaće zapisano da je jedan od retkih evropskih klubova koji u Ligi šampiona nije zabeležio ni jedan trijumf! Mnogi funkcioneri su znali toliko da veličaju to učešće u najelitnijem klupskom nadmetanju, da to često nije bilo ni simaptično. Možda je Liga šampiona, kasnije i igranje u UEFA ligi, bili i izgovor za sve stranputice koje su zatim snalazile Partizan, ne samo na evrosceni (Artmetija, Petah Tikva), nego i domaćoj sceni. Naišle su gladne, sušne fudbalske godine: od 2001/2002. nekadašnji "parni valjak" nije osvojio trofej u nacionalnom Kupu. U poslednje dve sezone i u šampionatu primat drži Crvena zvezda.

POVRATAK VETERANA: Za kratko, beše slatko – mada su česta vraćanja starijih fudbalera iz inostranstva bili i pogrešni potezi. Kad god se neko "tamo u tuđini" našao u nebranom grožđu, čekao ga je "drugi dom" u Humskoj 1. Po nekoliko puta su iz Partizana odlazili ali i vraćali se u staro jato – Kralj, S. Ilić, Saveljić, Tomić, Nađ, Savić, Ćirić... Pokazalo se, međutim, da to nisu uvek bili pravi potezi, a ne retko dolazilo je i do sukoba na relaciji trener – igrač, pa su pojedinci (Saveljić) čak i demonstrativno odlazili iz "svoje druge kuće". Slično je uradio i Ćirić.

PREUVELIČAVANjE POJEDINACA: Svojevremeno je Vukčević, zato što su u Partizanu procenili "da od njega nema boljeg fudbalera u našoj zemlji", na leđima nosio broj – 1! Ranije su, obično, "jedinicu" dobijali golmani, ali su u "crno-belom" taboru hteli veštački da stvore zvezdu, da imaju boljeg igrača "nego oni tamo". Preko štampe su lansirali i vesti "da je italijanski Juventus opasno zagrizao za Simona", ali ga Partizan neće prodati bez četiri–pet miliona evra! Vukčević je karijeru nastavio u ruskom Saturnu, gde ga često nije bilo ni u timu! Praksa favorizovanja mladih, pa i talentovanih igrača, Partizanu se osvetila: Babović je "preko noći" otišao u OFK Beograd, Jovetića redom svi hvale i veličaju. Slično je sa Gulanom, a jedini koji je opravdao poverenje je Nebojša Marinković. Da se u stvaranju megazvezda preteralo, pokazuje i primer sa Milanom Smiljanićem. Navodno uz saglasnost Alberta Nađa, izabran je za kapitena tima. Čak je i predvodio i ekipu u 129. derbiju, kada su u timu bili Kralj, Nađ... U Evropi se zna ko može i treba da bude kapiten. Da s mladima Partizanu ni ovog proleća nisu procvetale ruže, pokazuje i primer Miralema Sulejmanija. Nestašni dečko Partizana je bez odobrenja kluba otišao u Holandiju. Tamo je potpisao nekakve papire za Herenven, a beogradski klub ga kaznio jednogodišnjom zabranom igranja. Sankciju je potvrdio i FS Beograda i FS Srbije, ali se nezvanično saznaje da je Sulejmaniju kazna prepolovljena? Zbog čega – niko da javno saopšti, kao što se nikad nije ni čulo da li je Herenven od FS Srbije zvanično zatražio sertifikat za Sulejmanija. I Rnićeva priča, kapitena mlade reprezentacije, je zanimljiva: u nacionalnom dresu je neprikosnoven, a kod Đukića je često bio na ledu. Istina, i sam je tome doprinosio nedisciplinom na terenu (kartoni i kazne). dakle, nove "Partizanove bebe" nisu ni blizu nekadašnjih, jer su u Upravi stalno bili nestrpljivi, želeći i na taj način da dokažu da je njihov rad plodonosan. Naročito su u Humskoj porasli apetiti kada je Partizan u prvenstvenom meču, posle 11 godina na "Marakani", očitao lekciju Crvenoj zvezdi (4:2). Izgleda, pošto su posle toga dva puta poraženi (polufinale i meč za bodove) s 0:1, da su "crno-beli" samo za kratko bljesnuli.

SAOPŠTENjA, MRŽNjA, BOJKOT, TRENERI: "Crno-beli" su tokom dve minule sezone, u kojima su rezultatski zacrnili, često pisali razna saopštenja. Te, nisu zadovoljni suđenjem Vukadinovića, Filipovića, to im je "režirao" predsednik FS Srbije Terzić... Po tome nisu imali premca u fudbalu, kao i u omalovažavanju Crvene zvezde i sporenju njenih pobeda. Ta mržnja je već postala patološka. Odnos sa navijačima se zna, a tome je najviše doprinela nekadašnja garnitura članova Uprave. Bojkot i dalje traje i to se ne pamti u Evropi, kao što ni odluka "da se Jug zaključa" zaista nema nikakvog sportskog osnova. Uz sve ove "sitnice" i česte promene trenera (Mateus, Vermezović, B. Paunović, Reber, Ješić, Đukić) su dovele do kolapsa. Ješiću se, najverovatnije, pridružuje i Miroslav Đukić kao trener koji nije podigao ni jedan pehar u Humskoj! I veličanja trenera početnika, kao i njegova izjave "da ništa nije gotovo dok ne bude gotovo", dokaz su da ni nova "ekonomska uprava" na čelu sa dr Nenadom Popovićem, nije položila ispit. Sada će stići uveravanja "mi stvaramo tim za narednu sezonu", a navijači Partizana će saznati u prelaznom roku ko sve odlazi iz kluba. Hoće li i neko odgovarati za fudbalski krah "svako će snositi svoj deo odgovornosti", gotovio je dr Popović – ostaje da se vidi.