Stereotipi mogu da iznenade publiku

„Strategija kulturne diplomatije jedne zemlje zavisi od mnogo faktora, ali za početak treba ukazati da ona nije prvenstveno namenjena dijaspori, što je često slučaj u praksi, i da uslov za razvoj programa nije postojanje kulturnih centara. U određenim zemljama stvaraju neki naši priznati umetnici, i njih treba iskoristiti kao naše najbolje kulturne ambasadore”, kaže za naš list Milena Stefanović, asistent saradnik na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu.

Prema njenim rečima, kulturna diplomatija je deo celokupne kulturne politike jedne zemlje, i smatra da prvo treba doneti strategiju koja će definisati prioritete, ambicije, resurse, ciljne grupe, vrednosti koje kultura jedna zemlje želi da „izveze”.

– U savremenoj diplomatiji, ministarstva inostranih poslova imaju „sektor za razvoj meke sile” koja svoj izvor često pronalazi u kulturi, ali ne samo umetnosti već i u gastronomiji, dizajnu, popularnoj kulturi – kaže Milena Stefanović.

Naša sagovornica naglašava da „manje” nacije mogu biti model na koji se ugledamo, i navodi da su Letonija i Poljska osnovale institute koji se bave kulturnom diplomatijom, a neke su pred pristupanje EU imale posebne fondove i serije kulturnih događaja u pojedinim zemljama članicama, kako bi što bolje pripremile javnost i promovisale svoju zemlju, kao što je to učinila Mađarska, na primer.

– S druge strane, projekti Švedske uvek su povezani sa vrednostima koje švedsko društvo želi da promoviše i van svoje zemlje. Poštovanje ljudskih prava, jednakost i pravo na izbor LGBT populacije neki su od ciljeva sa liste prioriteta ove zemlje. Oni na javnom konkursu biraju kulturne atašee, koji dolaze iz sveta kulture – ističe Milena Stefanović.

Dalje objašnjava da je cilj Austrijskog kulturnog foruma promocija savremene austrijske umetnosti. Klasičnu umetnost promovišu uglavnom u udaljenim zemljama – dakle, što dalje od Austrije to postoji veći prostor za klasičnu umetnost. „To se ne odnosi na zajedničke projekte sa drugim kulturnim centrima, ili kada je reč o proslavi nekog značajnog jubileja. Gete institut pak prati društveni i politički kontekst, uviđajući da se kulturna politika ne može odvojiti od političko socijalne sfere.”

– Mađarski koncept kulturne diplomatije nije isti prema svim zemljama, jer ne zanima isti program Francuze i Poljake. Oni čak prilagođavaju sadržaje regionima u nekoj zemlji – jedan program pripreme za istočnu Srbiju, a drugi za Vojvodinu. Uzimaju u obzir prisustvo stereotipa u kulturi, jer smatraju da stereotipi mogu biti iskorišćeni tako da iznenade publiku, ali i da sruše sami sebe – na primer, promovišući cigansku džez muziku. Njihov pristup je aktivan, u projekte uključuju lokalno stanovništvo i lokalne umetnike, znajući da time što su doveli publiku na izložbu ili koncert nisu završili posao. Oni će, primera radi, pozvati lokalne umetnike da izvedu delo mađarskog kompozitora – izdvaja naša sagovornica.

Dolazimo i do problema edukacije kadrova koji će se baviti kulturnom diplomatijom. „Ako diplomata nema znanja i ljubavi prema kulturi, uz nedostatak strategije, imaćemo osrednje programe sa upitnim efektima. Izložba na koju dođe dijaspora nema trajnog efekta. Bila je odlična ideja da se u Evropskom parlamentu u Briselu priredi izložba slikara iz Kovačice, ali, pošto sam bila prisutna, znam da je publiku činila naša dijaspora, i nekoliko poslanika Evropskog parlamenta. Došli su, videli i nismo ih samo jednom izložbom uverili da smo multikulturalno društvo koje u Vojvodini poštuje prava manjina”, kaže Milena Stefanović i dodaje da se na Fakultetu dramskih umetnosti, zajedno sa kancelarijom EUNIC-a u Beogradu (nacionalni instituti EU), u okviru predmeta Kulturna diplomatija, drugu godinu zaredom organizuju debate na kojima predstavnici kulturnih centara i ambasada govore o pristupu i projektima svojih zemalja kako bismo sagledali iskustva i unapredili svoje znanje.  (Kraj)