Naši osnovci najmanje uče maternji jezik u Evropi

Osnovci u Srbiji imaju najmanje časova maternjeg jezika u Evropi, a slična situacija je i sa nastavom matematike, objavila je Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije u svojoj najnovijoj knjizi „Ko i kako vrednuje obrazovanje u Srbiji”. Prema PISA informacijama, časovi maternjeg jezika u našoj zemlji traju nedeljno u proseku 145 minuta, a u zemljama OECD-a (Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj) – 217. Takođe, prosečan nedeljni fond časova matematike iznosi 155 minuta u srpskim školama, a 214 u državama OECD-a.

Olivera Krupež, profesorka srpskog jezika i književnosti u OŠ „Milica Pavlović” iz Čačka i predsednica podružnice Društva za srpski jezik i književnost za moravički okrug, kaže da u našim školama mlađi osnovci imaju po pet časova srpskog jezika nedeljno, a stariji četiri, dok đaci u Francuskoj imaju 12 časova, a u Nemačkoj, Japanu, Švedskoj po devet časova maternjeg jezika. U Ruskoj federaciji se kroz devet časova uči ruski jezik plus književnost, đaci u Sloveniji imaju šest časova u prvom, a sedam u drugom i trećem razredu.

– Zanimljivo je da je naš nastavni plan iz 1883. godine predviđao fond časova srpskog jezika primeren današnjim evropskim standardima: 10 u prvom razredu, osam u drugom, šest u trećem i pet u četvrtom razredu. Nažalost, prilikom reformisanja nastavnih planova i programa, iz evropskih modela nije preuzeto ono što je važan preduslov kvalitetne nastave, nego su kopirani projekti i aktivnosti koji imaju smisla samo u okviru određenih socijalnih i obrazovnih sistema – ukazuje Olivera Krupež.

Kako pojašnjava, to znači da je prilikom kreiranja novih nastavnih planova i programa, umesto da se fond časova bazičnih predmeta prilagodi evropskim standardima, obim programa je znatno proširen u okviru iste norme časova.

Profesor dr Aleksandar Lipkovski, predsednik Društva matematičara Srbije, kaže da osnovci trenutno slušaju četiri časa matematike nedeljno, dok je u srednjim školama situacija različita i zavisi od vrste škole i usmerenja.

– U dosta evropskih zemalja učenici imaju nedeljno četiri ili pet časova matematike, tako da smo mi tu negde, malo ispod proseka. Nekada smo imali pet časova, ali je fond smanjen zbog uvođenja novih predmeta – objašnjava dr Lipkovski.

Po njegovim i rečima profesora dr Branislava Popovića, Društvo matematičara Srbije bi se svakako zalagalo za vraćanje pet časova matematike u osnovnim školama, kada to ne bi značilo dodatno opterećenje ionako preopterećenih đaka.

– Sadašnji fond časova nije dovoljan, to se najbolje vidi po uspehu dece na maloj maturi. U srednjim školama se trudimo da se zadrže bar dva časa matematike nedeljno, iako je bilo inicijative da se to smanji u zdravstvenoj struci, ali taj predlog nije prošao na Nacionalnom prosvetnom savetu – objašnjava dr Lipkovski.

On kaže da se matematika u gimnazijama prirodnog usmerenja u proseku uči 4,5 časova nedeljno, a u društvenim 3,5. U srednjim stručnim školama je negde dva časa nedeljno dve godine, a negde tri časa sve četiri godine.

Komentarišući podatak da je prosečan nedeljni fond časova matematike u srpskim školama 155 minuta, a 214 u državama OECD-a, sagovornici kažu da je zapravo opterećenje naših učenika 180 minuta, ali da je ova računica izvedena ovako verovatno zato što naša školska godina traje nešto kraće.

Iako kada se uporedimo sa svetom, podaci pokazuju da naši đaci nemaju dovoljno časova iz bazičnih predmeta, veliki problem u našim školama jeste to što su učenici već preopterećeni, kako ističe i profesor Lipkovski.

U proteklom periodu, u Nacionalnom prosvetnom savetu, telu koje „aminuje” nastavne planove i programe, bilo je nekoliko inicijativa za smanjenjem broja časova pojedinih (ne bazičnih) predmeta, ali se svaka rasprava završavala tako što su predstavnici društava ostajali čvrsto ušančeni u stavu da je baš njihov predmet najvažniji.

Profesorka dr Desanka Radunović, predsednica NPS-a, više puta je na sednicama isticala da je neophodno napraviti najracionalniji fond časova, bez obzira na to čija su radna mesta ugrožena, jer u ovom telu sva društva imaju svoje zastupnike osim dece.

– Umesto što svako gleda svoj predmet, treba da se gleda koliko su nam opterećeni đaci, a opterećeniji su nego studenti ili zaposleni sa punim radnim vremenom – stav je profesorke Radunović.