Muzika iz „Aide” je večita

Jelena Vlahović, dramski mecosopran „zvučnih dubina i blistavih, gotovo sopranskih visina” po oceni kritike, obeležiće 25 godina rada, ulogom Amneris, u Verdijevoj „Aidi”, sutra u Narodnom pozorištu u Beogradu. Novo viđenje ovog remek dela, postavljenog povodom dva veka od rođenja Đuzepa Verdija, osmislio je bugarski reditelj Ognjen Draganov, a dirigent je Peter Leonard. Planirano je da 18. maja „Aida” bude izvedena na arheološkom lokalitetu Viminacijum, u sklopu obeležavanja 17 vekova od donošenja Milanskog edikta. Jelena Vlahović debitovala je u Beogradskoj operi kao Madalena u Verdijevom „Rigoletu”, a pevala je brojne role poput Acučene u „Trubaduru”, Eboli u „Don Karlosu”, bila je Karmen u istoimenoj Bizeovoj operi, Herodiada u „Salomi”, Grofica de Bujon u „Adrijani Lekuvrer”, Dalila u „Samsonu i Dalili” itd. O tome koliko je Amneris izazov, da li je baš nju priželjkivala za svoju proslavu jubileja, Jelena Vlahović za „Politiku” kaže:

– Obeležiti 25 godina rada znači imati dosta iskustva, a Amneris sam igrala prvi put pre dve decenije i emotivno sam vezana za nju. Pevala sam je i u drugim produkcijama, u zemlji i inostranstvu, i očekivala sam da ću jubilej baš sa tom ulogom zaokružiti. Muzika iz „Aide” je večita, a 2013. je godina Verdija. Bilo bi dobro da posle izvođenja u Viminacijumu, u jesen ili u proleće tamo zaživi operski festival. Imamo i druge idealne ambijente za operska izvođenja, poput Kalemegdana ili Smederevske tvrđave.

S obzirom na to da je „ Aida”, koju ćemo videti, potpuno nova, šta je izdvaja od prethodnih verzija? 

Reditelj Draganov je pokušao da modernizuje operu tako što je psihološki iznijansirao osobine glavnih junaka, recimo moje Amneris, faraonove ćerke. Počev od emocija zaljubljene žene, preko neverice da je njen ljubavnik Radames zaljubljen u etiopsku robinju Aidu, pa sve do osvete zbog neuzvraćene ljubavi. Reditelj je pokazao da je Amneris iskreno biće, istinski je volela, bila povređena i ljubomorna i istinski se pokajala.

Koje uloge biste izdvojili kao značajne u karijeri?

Amneris, zbog prilike da je uradim zrelije. Karmen je bila izazov i publika me je pamtila po njoj. Na početku karijere igrala sam majku u Menotijevom „Konzulu”, kao najmlađi član ekipe, a imala sam sreću da mi tad pomogne maestro Oskar Danon. Da spomenem Elizabet Proktor u „Vešticama iz Salema”, gde je sjajni Mladen Jagušt dirigovao. A kruna mog rada bila je Eboli u Verdijevom „Don Karlosu”.

Ipak, dogodilo se da ste ulogu Karmen vratili, odlučili da je ne igrate, zašto?

Bilo je to 2001. Desilo se da smo nas nekoliko nastupale u kostimima koji su se raspadali, a nije bilo moguće da nam sašiju nove. A onda su se pojavile druge uloge poput Eboli i rekla sam sebi da ne moram više ni da pevam Karmen. Ima mladih pevačica koje treba da dobiju tu priliku.

Svaka uloga je preispitivanje i na umetničkom, ali i na ličnom planu, da li i vi mislite tako?

Da. Čovek otkriva nove detalje u liku koji tumači, ali da li ta identifikacija ide do kraja i da li je ljubav baš toliko važna? Mislim da jeste. Da li bih mogla da dovedem čoveka koga volim do takve situacije do koje Amneris dovodi svog voljenog? Mislim da ne bih, privatno bih tu ljubomoru, da se ikad pojavi, pre ugasila nego što bih nanela nekom patnju. A da li bih dozvolila da partnerska ljubav bude jača od one prema domovini, ne znam. Bolje je da čovek ne bude doveden u iskušenje. Život zna da se poigra, a kada se poklope jake emocije na sceni i u vašem životu, to odvede ili u bolest ili predstavlja podsticaj da budete bolji.

Sigurno je bilo zanimljivih momenata u vašoj karijeri?

Muhai Tang, šef dirigent Beogradske filharmonije me angažovao, iako se pre toga nikada nismo upoznali. Čuo me je u Narodnom pozorištu i tražio da sarađujemo u kantati „Aleksandar Nevski”, Prokofjeva. Zahvaljujući gostovanju u Solunu pozvali su me da nastupam u Rumuniji, gde je u TV programu to bila udarna vest. U Izraelu sam u Nataniji imala koncerte i moje arije su dva puta na dan emitovali u reklamama za turizam. Žao mi je što nisam napravila veću karijeru u inostranstvu, ali sam zato sve uloge zbog kojih sam želela da budem operska umetnica otpevala ovde. I zadovoljna sam zbog toga.

--------------------------------------------------------------------

Umetnički tim „Aide”

U Verdijevoj „Aidi”, 10. aprila u 19 časova, a potom i 14. istog meseca u Narodnom pozorištu u Beogradu, i tokom daljeg izvođenja na repertoaru,  nastupiće u naslovnoj roli u alternaciji Jasmina Trumbetaš, Ana Rupčić i Sanja Kerkez. Kao Amneris predstaviće se Jelena Vlahović, Nataša Jović, Dragana del Monako, Jadranka Jovanović. Radamesa pevaju Janko Sinadinović, Hon Li, Dušan Plazinić, Amonasra Miodrag D. Jovanović, Aleksandar Stamatović, Ramfisa tumače Ivan Tomašev, Nenad Jakovljević, Slavko Sekulić, Kralja Stefan Pavlović i Mihajlo Šljivić, Sveštenicu Ivanka Raković, Biljana Soldo, Tatjana Mitić, Marija Mitić, i Glasnika Danilo Stošić i Nenad Čiča. Scenografiju kreira Dejan Miladinović i Miraš Vuksanović, a kostime Milanke Berberović obnoviće Katarina Grčić.