Музика из „Аиде” је вечита
Јелена Влаховић, драмски мецосопран „звучних дубина и блиставих, готово сопранских висина” по оцени критике, обележиће 25 година рада, улогом Амнерис, у Вердијевој „Аиди”, сутра у Народном позоришту у Београду. Ново виђење овог ремек дела, постављеног поводом два века од рођења Ђузепа Вердија, осмислио је бугарски редитељ Огњен Драганов, а диригент је Петер Леонард. Планирано је да 18. маја „Аида” буде изведена на археолошком локалитету Виминацијум, у склопу обележавања 17 векова од доношења Миланског едикта. Јелена Влаховић дебитовала је у Београдској опери као Мадалена у Вердијевом „Риголету”, а певала је бројне роле попут Ацучене у „Трубадуру”, Еболи у „Дон Карлосу”, била је Кармен у истоименој Бизеовој опери, Херодиада у „Саломи”, Грофица де Бујон у „Адријани Лекуврер”, Далила у „Самсону и Далили” итд. О томе колико је Амнерис изазов, да ли је баш њу прижељкивала за своју прославу јубилеја, Јелена Влаховић за „Политику” каже:
– Обележити 25 година рада значи имати доста искуства, а Амнерис сам играла први пут пре две деценије и емотивно сам везана за њу. Певала сам је и у другим продукцијама, у земљи и иностранству, и очекивала сам да ћу јубилеј баш са том улогом заокружити. Музика из „Аиде” је вечита, а 2013. је година Вердија. Било би добро да после извођења у Виминацијуму, у јесен или у пролеће тамо заживи оперски фестивал. Имамо и друге идеалне амбијенте за оперска извођења, попут Калемегдана или Смедеревске тврђаве.
С обзиром на то да је „ Аида”, коју ћемо видети, потпуно нова, шта је издваја од претходних верзија?
Редитељ Драганов је покушао да модернизује оперу тако што је психолошки изнијансирао особине главних јунака, рецимо моје Амнерис, фараонове ћерке. Почев од емоција заљубљене жене, преко неверице да је њен љубавник Радамес заљубљен у етиопску робињу Аиду, па све до освете због неузвраћене љубави. Редитељ је показао да је Амнерис искрено биће, истински је волела, била повређена и љубоморна и истински се покајала.
Које улоге бисте издвојили као значајне у каријери?
Амнерис, због прилике да је урадим зрелије. Кармен је била изазов и публика ме је памтила по њој. На почетку каријере играла сам мајку у Менотијевом „Конзулу”, као најмлађи члан екипе, а имала сам срећу да ми тад помогне маестро Оскар Данон. Да споменем Елизабет Проктор у „Вештицама из Салема”, где је сјајни Младен Јагушт дириговао. А круна мог рада била је Еболи у Вердијевом „Дон Карлосу”.
Ипак, догодило се да сте улогу Кармен вратили, одлучили да је не играте, зашто?
Било је то 2001. Десило се да смо нас неколико наступале у костимима који су се распадали, а није било могуће да нам сашију нове. А онда су се појавиле друге улоге попут Еболи и рекла сам себи да не морам више ни да певам Кармен. Има младих певачица које треба да добију ту прилику.
Свака улога је преиспитивање и на уметничком, али и на личном плану, да ли и ви мислите тако?
Да. Човек открива нове детаље у лику који тумачи, али да ли та идентификација иде до краја и да ли је љубав баш толико важна? Мислим да јесте. Да ли бих могла да доведем човека кога волим до такве ситуације до које Амнерис доводи свог вољеног? Мислим да не бих, приватно бих ту љубомору, да се икад појави, пре угасила него што бих нанела неком патњу. А да ли бих дозволила да партнерска љубав буде јача од оне према домовини, не знам. Боље је да човек не буде доведен у искушење. Живот зна да се поигра, а када се поклопе јаке емоције на сцени и у вашем животу, то одведе или у болест или представља подстицај да будете бољи.
Сигурно је било занимљивих момената у вашој каријери?
Мухаи Танг, шеф диригент Београдске филхармоније ме ангажовао, иако се пре тога никада нисмо упознали. Чуо ме је у Народном позоришту и тражио да сарађујемо у кантати „Александар Невски”, Прокофјева. Захваљујући гостовању у Солуну позвали су ме да наступам у Румунији, где је у ТВ програму то била ударна вест. У Израелу сам у Натанији имала концерте и моје арије су два пута на дан емитовали у рекламама за туризам. Жао ми је што нисам направила већу каријеру у иностранству, али сам зато све улоге због којих сам желела да будем оперска уметница отпевала овде. И задовољна сам због тога.
--------------------------------------------------------------------
Уметнички тим „Аиде”
У Вердијевој „Аиди”, 10. априла у 19 часова, а потом и 14. истог месеца у Народном позоришту у Београду, и током даљег извођења на репертоару, наступиће у насловној роли у алтернацији Јасмина Трумбеташ, Ана Рупчић и Сања Керкез. Као Амнерис представиће се Јелена Влаховић, Наташа Јовић, Драгана дел Монако, Јадранка Јовановић. Радамеса певају Јанко Синадиновић, Хон Ли, Душан Плазинић, Амонасра Миодраг Д. Јовановић, Александар Стаматовић, Рамфиса тумаче Иван Томашев, Ненад Јаковљевић, Славко Секулић, Краља Стефан Павловић и Михајло Шљивић, Свештеницу Иванка Раковић, Биљана Солдо, Татјана Митић, Марија Митић, и Гласника Данило Стошић и Ненад Чича. Сценографију креира Дејан Миладиновић и Мираш Вуксановић, а костиме Миланке Берберовић обновиће Катарина Грчић.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


