Putin udario na NVO

U Rusiji postoje 654 nevladine organizacije (NVO), i na njihovo finansiranje, samo u poslednja četiri meseca, stiglo je blizu milijardu dolara iz inostranstva, izjavio je pre neki dan u intervjuu nemačkoj televizijskoj mreži ARD ruski predsednik Vladimir Putin dodavši: „Istovremeno, u inostranstvu deluju svega dve naše organizacije takvoga tipa”.

Pitanje delovanja NVO u Rusiji postalo je aktuelno pre izvesnog vremena kada je, upravo na inicijativu Putina, donet zakon po kojem sve takve organizacije, kojima stižu donacije iz inostranstva, moraju da budu registrovane kao – strani agenti. Ono što je uznemirilo članstvo NVO, ali i rusku zajednicu uopšte, jeste neugodno podsećanje na sovjetska vremena, posebno period staljinizma, u kojem je već i sama pomisao da bi neko mogao biti „strani agent” asocirala na to da isti aktivno radi na podrivanju socijalističke zajednice i Sovjetskog Saveza u celini.

Zvanična objašnjenja koja su usledila, a u kojima se tvrdi da je reč o suverenom pravu države da kontroliše organizacije finansirane iz inostranstva koje se bave političkom delatnošću, nije uspokojila uzburkane duhove. Ne čudi stoga što je to pitanje bilo jedno od „najusijanijih” u vreme nedavnog Putinovog boravka u Nemačkoj i tokom razgovora sa tamošnjom kancelarkom Angelom Merkel.

Što se tiče konstatacije o „dve ruske nevladine organizacije koje deluju van granica otečestva”, kako se ispostavilo, reč je o ograncima moskovskog Instituta za demokratiju i saradnju (IDS), registrovanim u Parizu i Njujorku kao NVO, a sa tendencijom da se prošire i na druge države Evrope i šire.

Ciljevi Instituta i njegovih ispostava jesu da poprave mišljenje u inostranstvu u Rusiji i rade na suzbijanju lošeg publiciteta koji se u zapadnim zemljama, s vremena na vreme, plasira o najvećoj državi na svetu. Kako navodi Anatolij Kučerena, zadužen za rad ovih centara, kada je reč o SAD „biće obuhvaćene različite studije delovanja američkog društveno-političkog sistema, kao i traženje rešenja za njegovu popravku”.

Rusija je, do sada, svoj imidž van granica promovisala, uglavnom, kroz rad kulturnih centara, pa i škola, koje su otvarane u svetskim prestonicama. Ispostavilo se, međutim, da je u eri NVO taj posao prikladniji za rad kroz alternativne organizacije. Američki odeljak IDS-a, na primer, planira da organizuje radionice i javna predavanja u kojima bi se raspravljalo o američkom izbornom sistemu, kao i o poštovanju, odnosno nepoštovanju ljudskih prava u ovoj zemlji. Upravo to su teme po kojima i na račun Rusije stiže najviše kritika, pre svega iz SAD.

Indikativno je da ispostave IDS, mada finansirani nevladinim parama, počinju sa radom upravo u jeku najžešćih kritika kojima je podvrgnut zakon o kontroli finansijskog poslovanja NVO u Rusiji.

Putin je, u već pomenutom intervjuu ARD-u, opravdanje za spornu pravnu regulativu našao u sličnom zakonu koji postoji u SAD još od 1938. „Usvojili smo upravo takav zakon, koji ništa ne zabranjuje, ništa ne ograničava i ništa ne zatvara. Nikakva delatnost, čak ni unutrašnjopolitička, za organizacije koje novac dobijaju iz inostranstva nije zabranjena. Jednostavno, želimo da znamo ko ga dobija i na šta ga troši.”

Treba dodati da su na odluku o kontrolisanju finansiranja NVO uticala i neka ranija iskustva iz najbližeg ruskog komšiluka. Reč je, pre svega o „obojenim revolucijama” koje su potresle Gruziju (2003) i Ukrajinu (2004), a koje su, što više niko ne poriče, obilato finansirane i strateški vođene izvan granica dve pomenute države.

Ruske NVO u inostranstvu će, nesumnjivo, biti posvećene i zaštiti prava i interesa ruskih građana koji tamo žive i rade. Poslednjih godina, podrška ruskoj dijaspori sve više dobija sistemski karakter, upravo onako kako to pokazuju iskustva i drugih država čiji građani masovno odlaze u potragu za boljim životom. Na ovom poslu angažovane su mnoge institucije čiji rad koordiniše vladina komisija za pitanja sunarodnika u inostranstvu. Uvođenje NVO u celu priču omogućuje da se deluje neformalnije i kroz nezvanične kanale.

Sve pomenuto neće utišati gnev ruskih nevladinih organizacija koje smatraju da je upravo nezavisnost finansiranja glavni uslov za nezavisnost njihovog rada. Sa druge strane, mnogi koji su od takvih organizacija imali ličnu korist biće, na neki način, uskraćeni, ako ne usled manjeg priliva para, što se očekuje, već i zbog činjenice da će i sva davanja njima lično biti kontrolisana od nadležnih državnih službi.

Sa druge strane, ruski predsednik Putin je odmerio trenutak kada će se obrušiti na NVO. Teško da će buka koja se tim povodom digla, u zemlji i van nje, moći ozbiljnije da utiče na odluku Moskve. Pogotovo u situaciji kada veliki deo sveta, a posebno Evropa, grca u finansijskim nevoljama, i nema dovoljno ni vremena ni snage da se bakće nevladinim sektorom.