Путин ударио на НВО

У Русији постоје 654 невладине организације (НВО), и на њихово финансирање, само у последња четири месеца, стигло је близу милијарду долара из иностранства, изјавио је пре неки дан у интервјуу немачкој телевизијској мрежи АРД руски председник Владимир Путин додавши: „Истовремено, у иностранству делују свега две наше организације таквога типа”.

Питање деловања НВО у Русији постало је актуелно пре извесног времена када је, управо на иницијативу Путина, донет закон по којем све такве организације, којима стижу донације из иностранства, морају да буду регистроване као – страни агенти. Оно што је узнемирило чланство НВО, али и руску заједницу уопште, јесте неугодно подсећање на совјетска времена, посебно период стаљинизма, у којем је већ и сама помисао да би неко могао бити „страни агент” асоцирала на то да исти активно ради на подривању социјалистичке заједнице и Совјетског Савеза у целини.

Званична објашњења која су уследила, а у којима се тврди да је реч о сувереном праву државе да контролише организације финансиране из иностранства које се баве политичком делатношћу, није успокојила узбуркане духове. Не чуди стога што је то питање било једно од „најусијанијих” у време недавног Путиновог боравка у Немачкој и током разговора са тамошњом канцеларком Ангелом Меркел.

Што се тиче констатације о „две руске невладине организације које делују ван граница отечества”, како се испоставило, реч је о огранцима московског Института за демократију и сарадњу (ИДС), регистрованим у Паризу и Њујорку као НВО, а са тенденцијом да се прошире и на друге државе Европе и шире.

Циљеви Института и његових испостава јесу да поправе мишљење у иностранству у Русији и раде на сузбијању лошег публицитета који се у западним земљама, с времена на време, пласира о највећој држави на свету. Како наводи Анатолиј Кучерена, задужен за рад ових центара, када је реч о САД „биће обухваћене различите студије деловања америчког друштвено-политичког система, као и тражење решења за његову поправку”.

Русија је, до сада, свој имиџ ван граница промовисала, углавном, кроз рад културних центара, па и школа, које су отваране у светским престоницама. Испоставило се, међутим, да је у ери НВО тај посао прикладнији за рад кроз алтернативне организације. Амерички одељак ИДС-а, на пример, планира да организује радионице и јавна предавања у којима би се расправљало о америчком изборном систему, као и о поштовању, односно непоштовању људских права у овој земљи. Управо то су теме по којима и на рачун Русије стиже највише критика, пре свега из САД.

Индикативно је да испоставе ИДС, мада финансирани невладиним парама, почињу са радом управо у јеку најжешћих критика којима је подвргнут закон о контроли финансијског пословања НВО у Русији.

Путин је, у већ поменутом интервјуу АРД-у, оправдање за спорну правну регулативу нашао у сличном закону који постоји у САД још од 1938. „Усвојили смо управо такав закон, који ништа не забрањује, ништа не ограничава и ништа не затвара. Никаква делатност, чак ни унутрашњополитичка, за организације које новац добијају из иностранства није забрањена. Једноставно, желимо да знамо ко га добија и на шта га троши.”

Треба додати да су на одлуку о контролисању финансирања НВО утицала и нека ранија искуства из најближег руског комшилука. Реч је, пре свега о „обојеним револуцијама” које су потресле Грузију (2003) и Украјину (2004), а које су, што више нико не пориче, обилато финансиране и стратешки вођене изван граница две поменуте државе.

Руске НВО у иностранству ће, несумњиво, бити посвећене и заштити права и интереса руских грађана који тамо живе и раде. Последњих година, подршка руској дијаспори све више добија системски карактер, управо онако како то показују искуства и других држава чији грађани масовно одлазе у потрагу за бољим животом. На овом послу ангажоване су многе институције чији рад координише владина комисија за питања сународника у иностранству. Увођење НВО у целу причу омогућује да се делује неформалније и кроз незваничне канале.

Све поменуто неће утишати гнев руских невладиних организација које сматрају да је управо независност финансирања главни услов за независност њиховог рада. Са друге стране, многи који су од таквих организација имали личну корист биће, на неки начин, ускраћени, ако не услед мањег прилива пара, што се очекује, већ и због чињенице да ће и сва давања њима лично бити контролисана од надлежних државних служби.

Са друге стране, руски председник Путин је одмерио тренутак када ће се обрушити на НВО. Тешко да ће бука која се тим поводом дигла, у земљи и ван ње, моћи озбиљније да утиче на одлуку Москве. Поготово у ситуацији када велики део света, а посебно Европа, грца у финансијским невољама, и нема довољно ни времена ни снаге да се бакће невладиним сектором.