Tunelom ispod Kablara

Ovčar Banja – Planinskim klancem između Ovčara i Kablara prosečen je novi drum, sa mostom i tunelom, kojim su juče prošla prva vozila. Za 23 meseca izgradili su ga radnici preduzeća "Putevi" iz Užica i "Intermost" iz Beograda, a svečano otvorio Velimir Ilić, ministar za kapitalne investicije u Vladi Srbije.

– Ovo je bio san celog područja, na čije smo ostvarenje čekali pedeset godina. Saobraćaj kroz klisuru je znatno ubrzan, bezbednost povećana i Ovčar Banja pošteđena prolaska teških kamiona – kazao je Ilić na otvaranju.

Radovi su koštali 646 miliona dinara, investitor je Republička direkcija za puteve, a kreditor Evropska banka za obnovu i razvoj. Obilaznica je duga ukupno 1.534 metra i obuhvata most preko Zapadne Morave (142 metra), tunel ispod Kablara (436 metara), potporni zid od armirane zemlje (170 metara), dok ostali deo čini otvorena trasa.

– Ovaj deo puta kroz klisuru bio je jedna od najcrnjih tačaka u Srbiji, ali od danas nije. Ostala je još crna tačka u Stopanji i nadam se da će biti rešena još ove godine. Takođe, upravo smo odlučili da 15. juna otvorimo modernizovanu deonicu puta Zlatibor–Nova Varoš, preko Borove glave, koja je vrhunac naše putne privrede i građevinarstva – poručio je ministar.

Radovi kod Ovčar Banje počeli su 9. juna 2005. godine, uz korišćenje najsavremenijih materijala i mehanizacije. Tako je u gradnji mosta upotrebljen samougrađujući beton, dok je postupak podizanja potpornog zida armiranom zemljom prvi put primenjen u Srbiji na objektu ovakve veličine. Direktor Republičke direkcije za puteve, Branko Jocić, saopštio je da je britanska agencija, koja je obavila nadzor nad radovima, izuzetno visoko ocenila ovaj posao.

Tunel Mečkovo brdo, drugi po veličini u Srbiji posle Šargana i prvi u Srbiji urađen od 1993. godine, ima dužinu iskopa od 408, a sa predtunelskim cevima 436 metara. Širok je 10,6 sa visinom svoda 6,5 metara, dok je najviša tačka nadsloja iznad ovog prokopa na 106 metara.

Inženjer Goran Radičević iz "Puteva", koji je vodio posao i ovo gradilište, saopštava da su neimari upotrebili 18.000 kubika betona, 4.500 tona asfalta, 12.000 tona drobljenog materijala za kolovoznu konstrukciju i 1.800 tona armature.

Kopači "Puteva" primenili su, za naše prilike, novu tehnologiju u izgradnji ovog padinskog tunela.