Тунелом испод Каблара

Овчар Бања – Планинским кланцем између Овчара и Каблара просечен је нови друм, са мостом и тунелом, којим су јуче прошла прва возила. За 23 месеца изградили су га радници предузећа "Путеви" из Ужица и "Интермост" из Београда, а свечано отворио Велимир Илић, министар за капиталне инвестиције у Влади Србије.

– Ово је био сан целог подручја, на чије смо остварење чекали педесет година. Саобраћај кроз клисуру је знатно убрзан, безбедност повећана и Овчар Бања поштеђена проласка тешких камиона – казао је Илић на отварању.

Радови су коштали 646 милиона динара, инвеститор је Републичка дирекција за путеве, а кредитор Европска банка за обнову и развој. Обилазница је дуга укупно 1.534 метра и обухвата мост преко Западне Мораве (142 метра), тунел испод Каблара (436 метара), потпорни зид од армиране земље (170 метара), док остали део чини отворена траса.

– Овај део пута кроз клисуру био је једна од најцрњих тачака у Србији, али од данас није. Остала је још црна тачка у Стопањи и надам се да ће бити решена још ове године. Такође, управо смо одлучили да 15. јуна отворимо модернизовану деоницу пута Златибор–Нова Варош, преко Борове главе, која је врхунац наше путне привреде и грађевинарства – поручио је министар.

Радови код Овчар Бање почели су 9. јуна 2005. године, уз коришћење најсавременијих материјала и механизације. Тако је у градњи моста употребљен самоуграђујући бетон, док је поступак подизања потпорног зида армираном земљом први пут примењен у Србији на објекту овакве величине. Директор Републичке дирекције за путеве, Бранко Јоцић, саопштио је да је британска агенција, која је обавила надзор над радовима, изузетно високо оценила овај посао.

Тунел Мечково брдо, други по величини у Србији после Шаргана и први у Србији урађен од 1993. године, има дужину ископа од 408, а са предтунелским цевима 436 метара. Широк је 10,6 са висином свода 6,5 метара, док је највиша тачка надслоја изнад овог прокопа на 106 метара.

Инжењер Горан Радичевић из "Путева", који је водио посао и ово градилиште, саопштава да су неимари употребили 18.000 кубика бетона, 4.500 тона асфалта, 12.000 тона дробљеног материјала за коловозну конструкцију и 1.800 тона арматуре.

Копачи "Путева" применили су, за наше прилике, нову технологију у изградњи овог падинског тунела.