Postaviti granicu ispod koje ne sme da se ide

Od našeg stalnog dopisnika
Vašington – Guvernerka Narodne banke Srbije od petka je u Vašingtonu, gde učestvuje na redovnom prolećnom zasedanju Svetske banke i Međunarodnog monetarnog fonda, na kome delegacije članica razmatraju stanje i perspektive svetske ekonomije i globalnih finansija. Naravno, za svaku zemlju je to prilika da reši i neke svoje probleme, pa smo tim povodom Jorgovanku Tabaković zamolili da nam iznese svoje utiske i procene.
„Program koji imamo izuzetno je bogat, sastanci počinju ujutro u osam, a završavaju se uveče u 9. Svi razgovori se, međutim, svode na naše napore da pred investitorima – onima koji će to tek biti i onima koji, kupujući naše vrednosne hartije, to već jesu – stvorimo jednu bolju sliku o Srbiji”, bilo je prvo što nam je rekla.

Šta vam je glavni posao ovde?
Pre svega to su razgovori s Misijom Međunarodnog monetarnog fonda i naša uveravanja da treba da nastave aranžman sa Srbijom, onaj „aranžman predostrožnosti” (stendbaj), jer naša platnobilansna pozicija ne zahteva dodatan novac. Nama aranžman s MMF-om treba kao potvrda kredibilnosti naše fiskalne politike i kao priznanje da smo u krugu zemalja koje se tradicionalno ponašaju oprezno, vodeći računa o visini svog deficita, javnog duga. Razgovaramo i o reformama u nekim oblastima koje u Srbiji pomalo kasne.

Da li je utvrđen kalendar razgovora s MMF-om?
Ovde smo već obavili nekoliko važnih razgovora, predstoji nam još, a glavni događaj je dolazak njihove misije u Beograd 8. maja.
S Narodnom bankom Srbije inače nema nerazumevanja, mada s njihove strane postoji jedna doza sumnje u održivost fiskalnog prilagođavanja koje je sadržano u merama Vlade. MMF na tehničkom nivou još proverava naše brojke, da se uveri da li je naš budžet održiv i da li su mere za fiskalnu konsolidaciju dovoljne da se deficit zadrži na granici od oko 4 odsto, kao i i ukupnu fiskalnu projekciju za naredne tri godine.
U tom smislu, na dnevnom redu su i neophodne strukturne reforme, pre svega u oblasti penzionog sistema, ali i one za efikasnije upravljanje javnim preduzećima i državnim sektorom u celini. Naš stav je da efikasnost ne mora da bude postignuta isključivo privatizacijom. Problemi u javnom sektoru nisu samo zbog činjenice da je država vlasnik: uzmite na primer Nemačku razvojnu banku kojoj ne mogu da se ospore ni efikasnost ni pravovremeno reagovanje.
Ono što se kod nas dešava, to su zloupotrebe predstavnika države koji u tim institucijama kompromituju samu ulogu države. Uostalom, MMF samo propisuje ciljeve, a na nama je da odlučimo o merama kako da ih ostvarimo. A njihovi ciljevi se podudaraju s našim: trošiti onoliko koliko se zaradi i stvoriti industriju koja će fiskalni krov države činiti održivim.

U našim raspravama se već pominje da smo stigli do granice prezaduženosti, da li se to i ovde pominje?
Pominje se, ali uz jasnu svest da ta granica pre svega zavisi od odgovora na pitanje: imate li načina da dugove servisirate.

Kako ocenjujete opštu atmosferu prolećnog zasedanja?
Impresionirana sam količinom znanja koje je koncentrisano u Svetskoj banci i MMF-u, ali ne u tolikoj meri da zaboravim šta je interes Srbije ovde. A interes je da ne budemo u poziciji prosjaka: mi smo ljudi koji žele da rade, koji imaju šta da ponude, pa nam je zato cilj da svi shvate da nama jeste mesto za njihovim okruglim stolom. Ove institucije su osnovane na načelu jednakih šansi i ujednačene koristi koju svi mogu da očekuju od članstva u njima.
Ja mislim da je moguće naći meru odnosa sa onima koji su moćni i uređeni, ali ne na način da se pred njima povijate, jer to čine samo nesposobni, lenji i oni koji nemaju dobre namere. Srbija, koju danas vodi tim ljudi svesnih da treba da vuku teške poteze i donose bolne mere u svim oblastima života zbog odgovornosti ne samo prema ovoj, nego i prema budućim generacijama, ne sme više sebi dozvoliti da bude izolovana time što će insistirati na nemogućem, ali u isto vreme treba da postavi granicu ispod koje ne sme da ide.

Kakve su prve reakcije na sporazum iz Brisela? Da li on menja sliku Srbije?
MMF je jedna birokratizovana institucija, u dobrom smislu te reči: njegovi ljudi govore veoma oprezno i samo ono što je neophodno, ne želeći da se direktno bave onim što nije predmet njihovog rada. Naravno, ni oni nisu imuni na političke uticaje, ali se trude da to ne pokazuju.
Zbog toga sam ja bila ta koja je skretala pažnju na dobre vesti iz Srbije, sagovornici su rado prihvatali razgovor o toj temi, ali ga nisu oni počinjali.
--------------------------------------------------------------
Realnosti ne mogu da se promene

Kakav je vaš lični stav o sporazumu?
Ja o tome možda mogu da govorim emotivnije od drugih, jer sam s Kosova i Metohije. Moj stav je da mi imamo svoju istoriju na koju treba da budemo ponosni i da treba da je sačuvamo, a da pri tom ne možemo da je pretpostavimo budućnosti, niti zbog nje možemo da zaustavimo život.
Uverena sam zato da su ovo pozitivni pomaci koji znače da će Srbija postići ono što je maksimalno moguće, uz uvažavanje realnosti koja ne može da se promeni.
Nemojte mi zameriti što ću istaći ulogu Aleksandra Vučića u tom procesu, jer mislim da je značajna zbog toga što on ni u jednom trenutku nije pokazao da je fasciniran onima koji treba da prodaju tuđe, odnosno da umesto nas odluče o nama, a nije pokazao ni strah pred onima koji imaju moćne zaštitnike i traže mnogo više nego što im pripada.