Spomen-ploče na meti lopova

Novi Sad – Za poslednjih godinu dana ukraden je veliki broj spomen-ploča znamenitim Novosađanima i drugim ličnostima koje su boravile i radile u ovom gradu. Na kraju tog neslavnog niza, na kome su spomen-ploče Mihajlu Pupinu, Sonji Marinković, ploča sa 66 imena na Keju žrtava racije, ploča sa kuće pesnika Žarka Vasiljevića, našla se odnedavno i bronzana tabla koja je stajala na kući Mileve Marić-Anštajn, koju su nepoznati počinioci s fasade odvalili – pajserom.

– Krajem pošle godine, spomen-ploča Žarku Vasiljeviću pronađena je na jednom privatnom otpadu, pa ju je Zavod u saradnji sa Maticom srpskom otkupio – izjavio je za "Politiku" stručni saradnik novosadskog Zavoda za zaštitu spomenika kulture Đurađ Jakšić, dodajući da su se zbog učestalih krađa obratili Savetu za kulturu Skupštine grada, koji bi trebalo da vodi računa o novosadskim spomenicima i spomen obeležjima. "Da li je u pitanju vandalizam ili krađa iz koristoljublja, treba da utvrde nadležni organi, a ne Zavod", kaže Jakšić.

Slučaj Platoneuma, zgrade u kojoj je bilo prvo sedište Matice srpske i u kojoj je sada novosadski ogranak SANU, posebna je priča. Dvogodišnju hroniku skrnavljenja obeležja na ovom zdanju, u otvorenom pismu javnosti izložili su predsednik i sekretar ogranka SANU akademici Zoran Kovačević i Vojislav Marić:

"Sa zgrade Platoneuma u toku dve godine skinute su dve zastave Republike, spomen-ploča sa tekstom ’U ovoj zgradi bilo je sedište Srpske čitaonice u Novom Sadu od 1903. do 1913. godine’, zatim spomen-ploča sa tekstom ’U ovom zdanju vladike Platona bilo je prvo sedište Matice srpske u Novom Sadu od 1864. do 1865’ i ploča koja obeležava da se tu nalazi sedište SANU – ogranak u Novom Sadu.

Tako je u gradu koji nosi laskavo ime srpska Atina pokazano i njegovo drugo lice, primitivno i mračno. Nema sumnje da tu nije reč o prostom vandalskom činu iz obesti ili koristi, već o smišljenoj akciji onih kojima smetaju srpski simboli, simboli srpske državnosti i kulture, jer verovatno ih treba zameniti drugim simbolima. Tako u jednoj regiji koja pretenduje da bude evropski civilizovana, multikulturalna i tolerantna, atakom na Platoneum, koji istorijski i aktuelno predstavlja jedan od najznačajnijih simbola srpske kulture u ovom gradu, pokazano gde smo u stvari i da su Atina i Platoneum, koji asociraju na drevnu grčku kulturu i civilizaciju, za nas predaleko", navedeno je u pismu akademika Kovačevića i Marića.