Спомен-плоче на мети лопова

Нови Сад – За последњих годину дана украден је велики број спомен-плоча знаменитим Новосађанима и другим личностима које су боравиле и радиле у овом граду. На крају тог неславног низа, на коме су спомен-плоче Михајлу Пупину, Соњи Маринковић, плоча са 66 имена на Кеју жртава рације, плоча са куће песника Жарка Васиљевића, нашла се однедавно и бронзана табла која је стајала на кући Милеве Марић-Анштајн, коју су непознати починиоци с фасаде одвалили – пајсером.

– Крајем пошле године, спомен-плоча Жарку Васиљевићу пронађена је на једном приватном отпаду, па ју је Завод у сарадњи са Матицом српском откупио – изјавио је за "Политику" стручни сарадник новосадског Завода за заштиту споменика културе Ђурађ Јакшић, додајући да су се због учесталих крађа обратили Савету за културу Скупштине града, који би требало да води рачуна о новосадским споменицима и спомен обележјима. "Да ли је у питању вандализам или крађа из користољубља, треба да утврде надлежни органи, а не Завод", каже Јакшић.

Случај Платонеума, зграде у којој је било прво седиште Матице српске и у којој је сада новосадски огранак САНУ, посебна је прича. Двогодишњу хронику скрнављења обележја на овом здању, у отвореном писму јавности изложили су председник и секретар огранка САНУ академици Зоран Ковачевић и Војислав Марић:

"Са зграде Платонеума у току две године скинуте су две заставе Републике, спомен-плоча са текстом ’У овој згради било је седиште Српске читаонице у Новом Саду од 1903. до 1913. године’, затим спомен-плоча са текстом ’У овом здању владике Платона било је прво седиште Матице српске у Новом Саду од 1864. до 1865’ и плоча која обележава да се ту налази седиште САНУ – огранак у Новом Саду.

Тако је у граду који носи ласкаво име српска Атина показано и његово друго лице, примитивно и мрачно. Нема сумње да ту није реч о простом вандалском чину из обести или користи, већ о смишљеној акцији оних којима сметају српски симболи, симболи српске државности и културе, јер вероватно их треба заменити другим симболима. Тако у једној регији која претендује да буде европски цивилизована, мултикултурална и толерантна, атаком на Платонеум, који историјски и актуелно представља један од најзначајнијих симбола српске културе у овом граду, показано где смо у ствари и да су Атина и Платонеум, који асоцирају на древну грчку културу и цивилизацију, за нас предалеко", наведено је у писму академика Ковачевића и Марића.