Može li Beograd da „trguje” kosovskom stolicom u UN

Briselski sporazum Beograda i Prištine, prema oceni premijera Ivice Dačića predstavlja samo „bajpas do konačnog rešenja”, koga ne može da bude bez UN. To, rekao je, znači da Kosovo nikada neće biti u potpunosti nezavisno sve dok se ne reši pitanje njegovog članstva u UN što je naš jedini adut koji imamo u rukama. Čime bi Srbija mogla da „trguje” u nastavku pregovora i da li će pitanje stolice u UN biti jedna od bezuslovnih tačaka nekog budućeg sporazuma mnogo ranije nego što Beograd očekuje?

Analitičari su uvereni da se kosovski pregovori ubrzano bliže takvom raspletu dok Čarls Kroford, bivši ambasador Velike Britanije u Beograd juče na svom blogu piše da „Kosovo najverovatnije neće ući u većinu međunarodnih organizacija.” Prema njegovom mišljenju ono će se nalaziti u svojevrsnom statusu zone sumraka, priznato od otprilike polovine zemalja na svetu, ali ne i od one druge polovine. Kroford konstatuje da je to sličan položaj u kome se nalazi Palestina.

Profesor Fakulteta političkih nauka Predrag Simić veruje da će se Beograd vrlo brzo baviti pitanjem Kosova u UN „ili bar prijemom u Savet Evrope kao što sam čuo.”

„Eštonova koja je neočekivano imala dosta sreće da dobije ovaj sporazum, napravljen u poslednjem trenutku, nema razloga da ispusti inicijativu koju je dobila”, kaže Simić, a na pitanje da li Srbija ima čime da trguje u nastavku pregovora on kaže da je to pravo pitanje s obzirom na to kako je napravljen ovaj sporazum.

„Mene čudi da je sporazum tako naglo potpisan, bez nekih čvrstih garancija ili one nama nisu poznate. Garancija NATO-a usmena, a čak i da je pismena NATO snage na KiM broje 6.000 vojnika koji neće ostati tamo do veka. Kako se Kosovo bude konsolidovalo kao država njihov odlazak će se ubrzati”, smatra Simić.

„Činjenica da su pregovarali premijer i predsednik države predstavlja neko de fakto priznanje realnosti. Nije ni Zapadna Nemačka priznala istočnu 1969. godine ni Istočna Nemačka Zapadnu, ali su obe sedele zajedno u UN, a to je ona realnost koju Nemačka traži za Kosovo od 1997. godine”, objašnjava Simić koji je uveren da je u poslednjem trenutku Evropa bila spremna da prihvati i više od ovoga da bi se dobio sporazum koji Kosovo približava državnosti.

Dušan Janjić, iz Foruma za etničke odnose, očekuje da će okvirni sporazum o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine biti gotov u novembru i u njemu će se pojaviti još neka nova pitanja kao što je, za sada, odloženo pitanje članstva Kosova u UN. Kada je reč o argumentima Srbije on smatra da, budući na značaj regionalne saradnje, Beograd kao ozbiljan argument može da ima Republiku Srpsku jer se očekuje da dođe do promene Ustava BiH.

Za analitičara Dragomira Anđelkovića reći da je briselski sporazum bajpas je prejako.

„Ovde se pre radi o tome da se faktičko stanje na terenu na neki način legalizuje. Ono što Srbi na severu već imaju je uklopljeno u neku formu, možda su čak dobili i nešto više, a Srbija je zauzvrat otklonila barijere koje je Kosovo imala na putu evropskih integracija. Ovaj sporazum jepredimenzioniran u javnosti, njime niti smo nešto bitno dobili jer datum nije nešto produktivno, ali nismo ni nešto preterano izgubili”, mišljenja je Anđelković.

Kada je reč o srpskim adutima za buduće pregovore, on podseća da se Srbija nalazi u zoni evroatlantske dominacije pa oni mogu od nas da iznude bilo šta.

„Ovde se ne radi samo o trgovini. Dobili smo neki minimum za funkcionisanje srpske zajednice na Kosovu i minimum za održavanje našeg stava da je Kosovo srpsko i ne smemo ići ispod toga. Mi ni dosad nismo imali čime da trgujemo osim da ako izazovu revolt kod nas možemo da podvučemo crtu i da se preorijentišemo. A to nije u interesu zapada jer ne želi da se u regionu otvara ozbiljan problem”, ocenjuje Anđelković.

Simić i Anđelković upozoravaju da se posle ovakvog sporazuma Beograd našao u ozbiljnoj opasnosti da kosovsku nezavisnost sada priznaju i one zemlje koje o tome nisu razmišljale. 

„Ubrzaće se proces priznavanja Kosova i očekujem da će u dogledno vreme bar dve od pet članica EU koje nisu priznale Kosovo to sada učiniti, ali i dosta zemalja Trećeg sveta koje su se uzdržavale iz poštovanja prema Srbiji. Zbog toga ćemo vrlo brzo doći u situaciju da se odlučuje ne samo o mestu Kosova u UN nego i o njegovom statusu u svim drugim međunarodnim organizacijama”, kategoričan je Simić dok Anđelković ističe da se talas priznanja može preduprediti samo ako Srbija bude ozbiljno i aktivno delovala u međunarodnoj zajednici, objašnjavajući da je ovo samo tehnički sporazum sa delom naše teritorije i ništa više od toga.