Čuvari njiva i voćnjaka

Kraljevo – Od proleća pa sve do jeseni, često se, naročito u planinskim selima kojih je na desetine u kraljevačkoj opštini, dešava da mutni oblaci prekriju nebo, začas se dan pretvori u noć, a uz grmljavinu i munje "prospe led" da se, kao usred zime, zabele njive, voćnjaci, pašnjaci...
Seljačka muka u trenu ode u propast i samo onaj ko je tome prisustvovao zna kako to teško podnose težaci čiji rad i trud za nekoliko minuta uništi grad.

Na sreću, poslednjih nekoliko godina, bar na području kraljevačke opštine, sve uspešnije deluje sistem protivgradne odbrane. Baš u jednoj od takvih, u planinskom selu Bresniku, zatičemo Borku i Stanoja Dugalića. Malo je ovde takvih bračnih parova, kako se to kaže, u najboljim godinama, jer je kao i u drugim sličnim selima najviše staračkih domaćinastava. E, njih dvoje, uprkos poslovima kojih je "preko glave" na polju, u štali i oborima, prihvatili su se da budu čuvari seoskih njiva, bašta i voćnjaka.

Stanoje je strelac, a njegova supruga Borka pomoćnik. Državna služba protivgradne zaštite opremila ih je radio-stanicom, a u omanjem objektu na seoskoj uzvisini, zvanoj Borikovac, smešten je lanser i rakete.– Svakodnevno smo u obavezi da se javimo radarskom centru "Bešnjaja" u Kragujevcu. Kad je "stanje redovno", možemo da se udaljimo od kuće a kad opasnost preti, čekamo na uputstva iz centra. Baš nedavno pozvani smo u ponoć, u to doba smo otišli gore u stanicu. Noć, grmi, seva, nigde kuće u blizini, oko nas visoki borovi a tamo nema ni gromobrana... Nije nam bilo svejedno. Tek oko dva sata posle ponoći, dobili smo naredbu i podatke u kom pravcu da dejstvujemo. Ispalili smo sedam raketa i ni zrno grada na ovo područje nije palo – kaže za naš list strelac Stanoje Dugalić.

Uvek, a i ovog puta noću usnulo planinsko selo, objašnjavaju nam Borka i Stanoje, uzbudi se od praska raketa.– Zanimljivo je – dodaje Borka – sa ovog brda posmatrati kako se posle lansiranja rakete gotovo u svim kućama rasutim po brdima upale svetla...

No, već sutradan niko im na ovom uznemirenju ne zamera. Naprotiv, ponajviše preko telefona, stižu im čestitanja na uspešnoj odbrani od grada, naročito kad dopre glas da je u susednom selu, gde nije bilo dejstva protivgradne zaštite, "grad ubio".

Ovo dvoje a i ostali strelci u još 22 stanice na području kraljevačke opštine taj posao obavljaju za nadoknadu od svega tri hiljade dinara mesečno, u periodu od šest meseci za koliko su angažovani. Toliko se sredstava izdvaja iz republičke kase, a trebalo bi bar ista suma da im se isplaćuje iz opštinksog budžeta, ali taj deo se najčešće isplati uz zakašnjenje.– Zaista je neophodno više novca za ove svrhe izdvajati u republičkom budžetu, jer ta novčana motivacija za strelce je gotovo nikakva – kaže za "Politiku" Marina Prešić, rukovodilac u radarskom centru "Bešnjaja" u Kragujecu koji pokriva prodručje od deset opština. Ona još dodaje da "ponajaviše zbog nedostatka strelaca nekolko od ukupno 140 stanica ne radi, pojedini objekti su oronuli, zbog oštećenih krovova prokišnjava u spremištima za rakete, zbog nedostatka novca ponekad se kasni i u nabavci raketa koje koštaju oko dve stotine evra. Tako je to, ali sistem, ipak, sasvim solidno funkcioniše zahvaljujući i entuzijazmu onih koji su na ovom poslu stalno ili povremeno".

Istina, kako smo doznali, u mnogim opštinama se za ove svrhe znatno više novca troši, ali kad se računa i onaj deo koji se poljoprivrednicima isplaćuje kao naknada štete od elementarnih nepogoda pa i od grada. Zato se "krojačima" republičkog i opštinskih budžeta logično, u skladu sa onom narodnom, nameće pitanje – zar nije bolje sprečiti nego lečiti...