Чувари њива и воћњака

Краљево – Од пролећа па све до јесени, често се, нарочито у планинским селима којих је на десетине у краљевачкој општини, дешава да мутни облаци прекрију небо, зачас се дан претвори у ноћ, а уз грмљавину и муње "проспе лед" да се, као усред зиме, забеле њиве, воћњаци, пашњаци...
Сељачка мука у трену оде у пропаст и само онај ко је томе присуствовао зна како то тешко подносе тежаци чији рад и труд за неколико минута уништи град.

На срећу, последњих неколико година, бар на подручју краљевачке општине, све успешније делује систем противградне одбране. Баш у једној од таквих, у планинском селу Бреснику, затичемо Борку и Станоја Дугалића. Мало је овде таквих брачних парова, како се то каже, у најбољим годинама, јер је као и у другим сличним селима највише старачких домаћинастава. Е, њих двоје, упркос пословима којих је "преко главе" на пољу, у штали и оборима, прихватили су се да буду чувари сеоских њива, башта и воћњака.

Станоје је стрелац, а његова супруга Борка помоћник. Државна служба противградне заштите опремила их је радио-станицом, а у омањем објекту на сеоској узвисини, званој Бориковац, смештен је лансер и ракете.– Свакодневно смо у обавези да се јавимо радарском центру "Бешњаја" у Крагујевцу. Кад је "стање редовно", можемо да се удаљимо од куће а кад опасност прети, чекамо на упутства из центра. Баш недавно позвани смо у поноћ, у то доба смо отишли горе у станицу. Ноћ, грми, сева, нигде куће у близини, око нас високи борови а тамо нема ни громобрана... Није нам било свеједно. Тек око два сата после поноћи, добили смо наредбу и податке у ком правцу да дејствујемо. Испалили смо седам ракета и ни зрно града на ово подручје није пало – каже за наш лист стрелац Станоје Дугалић.

Увек, а и овог пута ноћу уснуло планинско село, објашњавају нам Борка и Станоје, узбуди се од праска ракета.– Занимљиво је – додаје Борка – са овог брда посматрати како се после лансирања ракете готово у свим кућама расутим по брдима упале светла...

Но, већ сутрадан нико им на овом узнемирењу не замера. Напротив, понајвише преко телефона, стижу им честитања на успешној одбрани од града, нарочито кад допре глас да је у суседном селу, где није било дејства противградне заштите, "град убио".

Ово двоје а и остали стрелци у још 22 станице на подручју краљевачке општине тај посао обављају за надокнаду од свега три хиљаде динара месечно, у периоду од шест месеци за колико су ангажовани. Толико се средстава издваја из републичке касе, а требало би бар иста сума да им се исплаћује из општинксог буџета, али тај део се најчешће исплати уз закашњење.– Заиста је неопходно више новца за ове сврхе издвајати у републичком буџету, јер та новчана мотивација за стрелце је готово никаква – каже за "Политику" Марина Прешић, руководилац у радарском центру "Бешњаја" у Крагујецу који покрива продручје од десет општина. Она још додаје да "понајавише због недостатка стрелаца неколко од укупно 140 станица не ради, поједини објекти су оронули, због оштећених кровова прокишњава у спремиштима за ракете, због недостатка новца понекад се касни и у набавци ракета које коштају око две стотине евра. Тако је то, али систем, ипак, сасвим солидно функционише захваљујући и ентузијазму оних који су на овом послу стално или повремено".

Истина, како смо дознали, у многим општинама се за ове сврхе знатно више новца троши, али кад се рачуна и онај део који се пољопривредницима исплаћује као накнада штете од елементарних непогода па и од града. Зато се "кројачима" републичког и општинских буџета логично, у складу са оном народном, намеће питање – зар није боље спречити него лечити...