Slovenački pisci u Domu omladine

Književno veče slovenačkih pisaca, upriličeno 7. maja u "Pogonu" Doma omladine, nije baš tako čest događaj u kulturnom životu Beograda. Predstavili su se autori slovenačke izdavačke kuće "Študentska založba" i njene najprepoznatljivije edicije "Beletrina": Gašper Bivšek (1984), Feri Lainšček (1959), Maja Novak (1960), Lucija Stupica (1971) i Mitja Čander (1974), koji od njenih početaka 1996. godine uređuje ediciju "Beletrina".
Pisci su čitali odlomke iz svojih dela na slovenačkom, a zatim je pesnikinja Ana Ristović, prevodilac njihove proze i poezije, pročitala odlomke njihovih dela na srpskom jeziku. Moderator programa bio je Teofil Pančić. Slovenački pisci gostovaće u Srbiji do sutra, a u Novom Sadu pridružiće im se, iz Beograda opravdano odsutni, Aleš Čar.

Nešto više o savremenoj slovenačkoj književnoj sceni saznali smo u razgovoru sa Majom Novak koja je na slovenački prevela roman "Išmail" Vladimira Arsenijevića i koautora Aleksandra Zografa. Ova knjiga upravo je izašla iz štampe u "Beletrini", i predstavljena je prekjuče, u prisustvu autora. Prema rečima Mitje Čandera, u "Beletrini" predstoji objavljivanje "Srpske kratke priče" koju će urediti Tanja Rosić.

Maja Novak rekla je da u Evropskoj uniji koja je orijentisana na tržište nije lako biti samostalan pisac, uz napomenu:

– Poslednjih deset godina ponestaje u Sloveniji dobrih proznih pisaca, ali se čini da sada stasava mlađa generacija koja piše interesantnu, svežu, prozu. Kao i uvek, mislim da ipak preovlađuje poezija. Izgleda da su Slovenci narod pesnika, a i publika to najviše voli. Sa druge strane, uočljiva je i renesansa proze koju su pre petnaest godina pisali književnici rođeni 60-ih godina. Sad se pojavljuju oni rođeni 80-ih. To izgleda dosta optimistički.

Maja Novak bila je prošle jeseni u Nišu, gde je nedelju dana provela u Sićevu, u literarnoj koloniji.

– Upoznala sam jug Srbije i moram da kažem da sve više volim ovu zemlju, primetila je.

Naša sagovornica je ranije prevela i knjige "Meksiko" i "U potpalublju" Vladimira Arsenijevića, a prošle godine i "Kandže" Marka Vidojkovića, za koje misli da će imati odjeka budući da ova knjiga, po njenom mišljenju, govori o političkim problemima koji su i Slovencima poznati. Maja Novak prevela je i knjigu našeg mladog pisca Jordana Cvetanovića koji piše homoerotičnu prozu, što je, misli, hrabro i za slovenačke uslove.

U prozi Maje Novak kritičari su izdvojili svojevrsni groteskni humor, kritičnost prema mentalitetu "vrlog novog sveta", te poigravanje sa kriminalističkim žanrom u prvim romanima ("Iza kongresa, ili ubistvo u teritorijalnim vodama, 1993"). Roman "Mačja kuga", "najozbiljnije" štivo izašlo iz pera Maje Novak, u Sloveniji je objavljen 2000. godine. Kod nas ga je štampao beogradski "Klio", dve godine kasnije, u prevodu Alenke Zdešar-Ćirilović. Po mišljenju kritičara Jurija Hudolina, "Mačja kuga" prikazuje apokaliptični svet osuđen ili na defetizam, nasilje i rastrojstvo, ili na nežnost i traganje za emocionalnom utehom. Period prelaska komunizma u kapitalizam prikazan je uz simbolički začin fantastike, a "glavnu ulogu u priči ima tajanstveno lepa armenijska mačka Van, ona koja nosi lepotu i znak propasti". 

Pitamo umetnicu da li misli da se ova knjiga može dovesti u vezu sa borhesovskim izrazom i prozom fantastičnog realizma.

– Moje prethodne knjige vrste su parodija i persiflaža krimi žanra, ali, baš u "Mačjoj kugi" osećala sam da je došlo vreme da počnem nešto novo. Najviše sam se oslanjala baš na južnoameričke pisce i na magični realizam, naravno i na Borhesa. To je duboko apokaliptična i simbolična priča. Inače, uvek sam se plašila da imam neke proročanske sposobnosti, i zaista sve ono čega sam se bojala, pišući "Mačju kugu", izgleda da se već ostvarilo. Možda je jedini tračak nade baš u tome da sve društvene anomalije kapitalizma nabujaju do vrhunca koji će pokazati izlaz. Mislim da sledećih dvadeset godina neće biti mnogo pomaka nabolje, objasnila je Maja Novak.

Grotesku, koja je dominantna i u izuzetno zapaženim pričama Maje Novak i zbirci pod nazivom "Zveri" autorka objašnjava time što se bavila problemom izobličavanja likova čak i u doba kada je pisala krimi žanr. "To pitanje nemogućnosti komunikacije u svetu, gde najčešće preovladavaju uporedni monolozi, uočljivo je i u `Mačjoj kugi`," kaže za "Politiku" i dodaje da u liku Filipa u ovoj knjizi, pronalazi najviše autobiografskog:

– Kroz njega sam izrazila vlastite strahove pred stvaralačkom blokadom, pred onim trenutkom u karijeri svakog pisca kada mu nešto duboko u svesti ne dozvoljava da piše dalje. Kod Filipa je do toga došlo jer je napravio pakt sa svetom politike i medija…