Švajcarska i EU zatvaraju vrata strancima

Jučerašnjom odlukom švajcarske vlade, Bundesrata, stupila je na snagu klauzula o ograničenju boravka i rada za građane EU. Takozvani Migracioni ventil nalaže izdavanje boravišne i radne dozvole na maksimalno godinu dana svim došljacima iz neke od 27 zemalja članica Unije, bez prava produžetka, osim u vanrednim slučajevima.

Građani EU bili su do sada poistovećeni sa Švajcarcima, sa pravom da žive i rade u toj zemlji bez ograničenja.

Juče je i Evropski parlament razmatrao pitanja suzbijanja nepoželjne migracije. Dao je „zeleno svetlo“ za usvajanje zajedničkog zahteva Nemačke, Austrije, Holandije i Velike Britanije da se zavede stroži tretman prema siromašnim i nezaposlenim migrantima iz kriznih ili nerazvijenih regija EU.

Stroži tretman biće zaveden i prema onima koji dolaze iz zemalja koje nisu članice EU. Zahtev bi trebalo da bude usvojen na samitu u junu. Akt usvajanja se, s obzirom na postojeću preporuku EP, smatra pukom formalnošću.

Švajcarska vlada je, s tim u vezi, istakla da „Migracioni ventil“ nije usmeren protiv načela slobode kretanja, već da se odnosi na ekonomske migrante iz EU koji su postali veći problem od došljaka iz drugih krajeva.

„Od 1,5 miliona registrovanih stranaca, 1,2 miliona imaju pasoše EU“, objasnila je ministarka pravosuđa Simoneta Somaruga.

Slično je reagovao nemački ministar unutrašnjih poslova Hans Peter Fridrih, autor zahteva četiri članice Briselu za uvođenje strožeg tretmana prema „ekonomskim azilantima“. U zajedničkom pismu čiji je prvi potpisnik, dok su resorne kolege Austrije, Holandije i Britanije supotpisnici, Fridrih je istakao da ovde nije reč o sužavanju sloboda kretanja, već da se radi o neophodnoj meri odbrane od najezde „ekonomskih emigranata“ i „socijalnih azilanata“.

„Oni zloupotrebljavaju slobodu kretanja da bi se okoristili o sisteme socijalne zaštite u dobrostojećim evropskim državama, a pri tom ugrožavaju i radna mesta domaćeg stanovništva.“

Stroži tretman siromašnih i nezaposlenih migranata, po Fridrihu, trebalo bi da restriktivno utiče na migraciju, pre svega iz Rumunije i Bugarske, ali i iz Grčke. Nemački ministar je pri pomenu Grčke naveo podatak da se oko 60.000 grčkih preduzeća nalazi pred stečajem, što ukazuje na mogućnost novog talasa migracije sa Peloponeza u zapadnu Evropu.

Ministar Fridrih je ranije lobirao i za uvođenje restriktivnih mera za građane koji nisu državljani neke od članica EU. Naglasio je da bi takozvani paket mera mogao da sadrži i ukidanje bezviznog režima na određeno vreme, a mera bi se u prvoj liniji odnosila na migrante sa zapadnog Balkana – iz Srbije i sa Kosova, iz BiH i iz Makedonije.

Kako stvari stoje, odluke o strožem tretmanu migranata i azilanata trebalo bi da budu ozvaničene na samitu EU u junu.

Kako je „Politika“ saznala u ministarstvima unutrašnjih poslova u Beču i Berlinu, jedina nepoznanica jeste to da li će se pitanje restrikcija za građane EU i za one van nje razmatrati u paketu, ili odvojeno.

Uz odluku o zavođenju mera za suzbijanje migracije, na samitu EU u junu bi trebalo da bude usvojena i preporuka EP da se širom EU zavedu opsežnije mere kontrole migranata. EP je u sredu preporučio učesnicima samita da usvoje zahtev direktora evropskih nacionalnih policija, Evropola, i službi za razmatranje i nadzor azila, za zajedničko korišćenje elektronskih podataka o nepoželjnim došljacima, uključujući i podatke iz digitalne kartoteke EURODAK.