Azbučno zadovoljstvo

U okviru Nedelje dizajna Umetnička grupa FIA danas će u aukcijskoj kući Antik art, na promociji zatvorenog tipa, predstaviti ekskluzivnu kolekciju stone galanterije pod nazivom "Azbučno zadovoljstvo". Seriju čini 25 primeraka plitkih i dubokih tanjira, šoljica, tacnica sa motivima ćiriličnog pisma koje je specijalno za ovu priliku na inicijativu grupe FIA kreirala čuvena njujorška dizajnerka Pola Šer.

Beogradu već poznata kao autorka Publikumovog kalendara za 2007. godinu, Pola Šer ne prestaje da nalazi izvore inspiracije u, njoj donedavno, potpuno nepoznatom pismu. Kuriozitet je da je ova umetnica uradila i Publikumov kalendar i "Azbučno zadovoljstvo" volonterski!

I sve to uz obimne i skupe poslove kojima se trenutno bavi, kao što je Diznilend park u vazduhu u Njujorku. Pola Šer je prepoznala autentičnost i originalnost koja dolazi sa naših prostora i upustila se u posao.

Mnogo je u ovoj zemlji primera koji pokazuju brigu za očuvanje ćiriličnog pisma, ali oni se uglavnom svode na isprazne pamflete i parole tipa "Budi Srbin, piši ćirilicom". Mnogo je i dušebrižnika koji ispunjavaju stranice sa pismima čitalaca u novinama, u kojima vape za čuvanjem ćirilice.

Projekat "Azbučno zadovoljstvo" je upravo jedan od konstruktivnih pokušaja da se ćirilica "izbrendira" i da samim tim ostvari prepoznatljivost za kojom se teži.

– Svi pokušaji da se popularizuje ćirilica ovde liče na mahanje mačem. Ako nešto zaista želiš, onda to moraš da ostvariš kroz dobar marketing. Mnogi istaknuti predstavnici umetnosti dizajna staju i perom i slikom u odbranu ćirilice, a da iza toga zapravo ne stoji ništa. Kolekcija "Azbučno zadovoljstvo", s jedne strane, vizuelno odgovara vizantijskom stilu, budući da ćirilična slova na porcelanu izgledaju kao čipka, a s druge strane, reč je o vrlo modernoj tipografiji. Zaista mislim da je to pravi proizvod koji je moguće izvoziti u svet, kaže Đođe Milekić, kreativni direktor Umetničke grupe FIA.

Da li će ovaj projekat iz male serije krenuti ka većim, zavisi od sluha onih koji su spremni i koji su u mogućnosti da ulože u toliko puta spominjani "srpski brend". Zašto bi bilo nerealno da ambasador neke strane zemlje u Srbiji ispija jutarnju kafu iz šoljice "obložene" ćirilicom? Možda bi to mnogo više reklo o Srbiji, od, na primer, nekog spota sa prirodnim lepotama, sa crkvama i bez ljudi.