Азбучно задовољство

У оквиру Недеље дизајна Уметничка група ФИА данас ће у аукцијској кући Антик арт, на промоцији затвореног типа, представити ексклузивну колекцију стоне галантерије под називом "Азбучно задовољство". Серију чини 25 примерака плитких и дубоких тањира, шољица, тацница са мотивима ћириличног писма које је специјално за ову прилику на иницијативу групе ФИА креирала чувена њујоршка дизајнерка Пола Шер.

Београду већ позната као ауторка Публикумовог календара за 2007. годину, Пола Шер не престаје да налази изворе инспирације у, њој донедавно, потпуно непознатом писму. Куриозитет је да је ова уметница урадила и Публикумов календар и "Азбучно задовољство" волонтерски!

И све то уз обимне и скупе послове којима се тренутно бави, као што је Дизниленд парк у ваздуху у Њујорку. Пола Шер је препознала аутентичност и оригиналност која долази са наших простора и упустила се у посао.

Много је у овој земљи примера који показују бригу за очување ћириличног писма, али они се углавном своде на испразне памфлете и пароле типа "Буди Србин, пиши ћирилицом". Много је и душебрижника који испуњавају странице са писмима читалаца у новинама, у којима вапе за чувањем ћирилице.

Пројекат "Азбучно задовољство" је управо један од конструктивних покушаја да се ћирилица "избрендира" и да самим тим оствари препознатљивост за којом се тежи.

– Сви покушаји да се популаризује ћирилица овде личе на махање мачем. Ако нешто заиста желиш, онда то мораш да оствариш кроз добар маркетинг. Многи истакнути представници уметности дизајна стају и пером и сликом у одбрану ћирилице, а да иза тога заправо не стоји ништа. Колекција "Азбучно задовољство", с једне стране, визуелно одговара византијском стилу, будући да ћирилична слова на порцелану изгледају као чипка, а с друге стране, реч је о врло модерној типографији. Заиста мислим да је то прави производ који је могуће извозити у свет, каже Ђође Милекић, креативни директор Уметничке групе ФИА.

Да ли ће овај пројекат из мале серије кренути ка већим, зависи од слуха оних који су спремни и који су у могућности да уложе у толико пута спомињани "српски бренд". Зашто би било нереално да амбасадор неке стране земље у Србији испија јутарњу кафу из шољице "обложене" ћирилицом? Можда би то много више рекло о Србији, од, на пример, неког спота са природним лепотама, са црквама и без људи.