Sveta straža iznad Podgorice

Od našeg stalnog dopisnika

Podgorica – Hram Svetog Georgija svetli nekim čudnim sjajem, izdiže se među stotinama malih i velikih kućnih i gradskih svetiljki na brdu Momišići iznad Podgorice. Samo je on budan svakog trena, stražari nad gradom u kom je rušen, spaljivan i obnavljan više puta.

Nije radost ni u jednom narodu pozivati se na broj mučenika, jer i jedan ako je, dovoljno je tuge i pokajanja. A u hramu Svetog Georgija počiva najviše svetaca Srpske pravoslavne crkve na jednom mestu – 42 momišićka mučenika – koje je nakon 324 godine od smrti Sveti arhijerejski sabor pribrojao za svece.

Zna se samo da se zločin desio 1688, na jedan od velikih pravoslavnih praznika – na Božić ili Vaskrs.

Redu Hristovih mučenika pridružili su se po mukama i stradanju onoga trena kada ih je spalio moćni turski paša Sulejman. Silan Turčin je bio nemilosrdan pa je naredio da se u crkvi živi spale dva sveštenika i četrdeset đaka, mahom iz bratstva Popovića.

Junačko bratstvo Popovića, ljubeći ruke svojih sveštenika, nije htelo prodati veru za ponuđenu uslovljenu „slobodu”. Legenda kaže da su im Turci nudili da prime islam u zamenu za glavu – ali nisu hteli.

Pošto nisu hteli, glavom su platili. Onako kako se plaća sve što nema cenu – sloboda i vera.

Vladika crnogorski-primorski Amfilohije o njima je izgovorio: „Znali su da je zemaljsko za malena carstvo, pa su radije sebe žrtvovali za Hrista Boga, nego da žrtvuju svoju dušu i obraz za lažnu veru i za lažno i prolazno bogatstvo.”

Da se veliki osvajači nisu mirili sa porazima, niti praštali drugima pobede, dokazao je Sulejman paša, koji je, ogorčen zbog učestalih poraza svoje vojske na bojnom polju, posebno onom u krvavom pohodu na Kuče, odlučio da u „živi oganj” pretvori crkvicu u, tada selu, Momišićima, na periferiji iznad Podgorice.

Kosti spaljenih sakupljene su i čuvane u Crkvi Svetog Đorđa pod Goricom, gde su bile pohranjene za sve vreme turske okupacije. Kada je hram u Momišićima obnovljen 1936. mošti su, po blagoslovu tadašnjeg mitropolita crnogorsko-primorskog Gavrila Dožića, prenete i položene u ćivot ispod časne trpeze.

Narod pamti i prenosi s kolena na koleno da je prenos moštiju pratilo „sve što je moglo da hoda”.

„Po kazivanju starijih, bila je tada i tim povodom litija u kojoj je učestvovala cela podgorička varoš i ne samo ona”, priča nam sveštenik Nikola Pejović. „Dok je, kažu, krstonosac bio već u crkvi u Momišićima, onaj poslednji tek je izlazio iz crkve pod Goricom.“ Razdaljina od Crkve Svetog Đorđa pod Goricom do crkve u Momišićima, preko starog visećeg mosta na Morači, iznosi oko tri kilometra, pa se na osnovu toga može zaključiti koliki je prostor narod pokrio tom prilikom.

U vreme Drugog svetskog rata Nemci su u crkvu uselili svoju radio-vezu i radio-stanicu, a 1942. godine biva srušena. Nakon njih stigli su oslobodioci i nije bilo mudro pitati ni za mučenike ni za crkvu. Ćutao je verni narod sa sveštenstvom i molio se. Četrdeset đaka i dva sveštenika preseli su se u legendu.

Nakon 53 godine crkva je obnovljena. Godine 2006, na Mladence, svete kosti su izvađene iz zemlje, oprane vinom i ružinim uljem i položene u ćivot.

„Nije tačno utvrđeno kada je izgrađena. Neki izvori govore u 16. veku, ali se pominje i u povelji cara Dušana Hilandaru iz 1348. Deo novog života ovog hrama jesu i freske posvećene pokolju iz 1688. i ikona ’Četrdeset dva momišićka mučenika’, koja je blagoslovljena i na liturgiji u hramu na Vračaru”, podseća sveštenik Nikola.

Na predlog mitropolita Amfilohija, momišićki mučenici su i formalno kanonizovani i od naredne godine biće u crkvenom kalendaru.

„Centralna proslava Svetih novomučenika momišićkih, od ove godine, održavaće se 17. maja, a svetu liturgiju služiće mitropolit sa sveštenstvom. Koji će datum biti unet u kalendar kao sveti još sa sigurnošću ne mogu reći. To će odrediti Sabor Srpske pravoslavne crkve”, objašnjava nam sveštenik.

Sada pri hramu školu veronauke pohađa četrdesetoro dece, aktivan je i besedničko-retorički klub „Zlatoust”, veronauka za odrasle, ali i Dobrovoljno društvo davalaca krvi.

Hram na Malom brdu je sveta straža iznad Podgorice. Svetli i čuva verni narod.