Novi izbori, stari pregovarači

Iako je nakon izbora Tomislava Nikolića za predsednika Skupštine zahvaljujući glasovima poslanika DSS-a, Srbija na korak od ponovnih izbora, većina analitičara ipak veruje da još ima nade za formiranje vlade takozvanog demokratskog bloka. Mnogi su uvereni da je upravo odluka Koštuničine stranke da podrži izbor radikala na funkciju predsednika parlamenta poslednji i najjači pritisak na Demokratsku stranku da bi dvomesečni pregovori konačno i rezultirali dogovorom o raspodeli mesta u novom kabinetu.

"Više nemamo sve vreme ovog sveta i preostaje nam samo nada. DSS i DS gotovo nikako ne mogu zajedno, ali ne mogu ni jedan bez drugog. Njihov međusobni odnos je priča o neuzvraćenoj ljubavi, tipa šta još hoćeš da bi bio sa mnom, koju naplaćuju ovi ostali", smatra Zoran Stojiljković, profesor Fakulteta političkih nauka.

Razmirice DSS-a i DS-a različito se tumače. Neki tvrde da je reč isključivo o sukobu različitih principa i pogleda na vođenje politike, ali oni upućeniji tvrde da se ne može zanemariti ni određena doza ličnog koju su obe strane unele u ovaj sukob.

Ukoliko se u narednih nekoliko dana pokaže da su prepreke nepremostive i građani Srbije ipak budu morali na birališta, (po drugi put ove godine), niko ne može sa velikom sigurnošću predvideti kakva bi vlada nakon toga bila formirana. Ipak, većina analitičara je saglasna da odnos snaga u parlamentu ne bi bio drastično drugačiji od onoga koji imamo sada. Neminovno se nameće pitanje da li bi i kako ponovo pregovarali oni koji sada nisu uspeli da se dogovore.

"Ti pregovori bi u velikoj meri bili opterećeni svim onim što smo slušali tokom prethodna tri meseca, a naročito svim onim što smo ovih dana videli u parlamentu", kaže Marko Blagojević, koji smatra da bi i nakon novih izbora za pregovarački sto ponovo morali da sednu DS i DSS.

Da će upravo DS i DSS ponovo razgovarati o novoj vladi, uprkos sadašnjim razmiricama, misli i Stojiljković.

"Politika je operativna stvar i nema svako stomak za nju, uvek je presudna logika izbornog rezultata. A do dramatičnih, velikih pomeranja u izbornom rezultatu neće doći. Biračko telo DSS-a bliže je koaliciji sa demokratskim blokom, ako se mora u koalicije. Treba imati na umu i da je DSS u evropskom parlamentu u političkoj familiji narodnjaka i demohrišćana što ipak povlači neke obaveze", smatra Stojiljković.

DS-u i DSS-u, međutim, predstoji težak posao da, u slučaju eventualnih izbora, objasne svojim biračima zbog čega bi trebalo da izađu na birališta ako će situacija biti ista kao i nakon januarskog izjašnjavanja – za pregovaračkim stolom da budu ponovo ove dve partije. Zašto su im potrebni još jedni izbori ukoliko je njihov sporazum moguć?

"Na to pitanje u ovom trenutku nemaju odgovor ni DS ni DSS. Kampanja će sigurno biti mnogo oštrija nego prethodna, sa negativnijim prizvukom. I jedni i drugi će pokušati da se otarase krivice za neuspeh pregovora. Međutim, ozbiljno se nameće pitanje smisla novih izbora ukoliko ne dođe do predizbornog pregrupisavanja na političkoj sceni i time nove ponude biračima", kaže Blagojević.

Analitičari su ipak saglasni da i pored svih sukoba na relaciji DS i DSS, koalicija Koštuničine stranke sa radikalima nije mnogo verovatna. Sadašnja podrška DSS-a izboru radikalskog predsednika parlamenta ne mora biti nagoveštaj nikakve buduće postizborne koalicije ove dve partije. Stojiljković tvrdi da bi vlada DSS-SRS bio "aranžman krajnjih situacija" realan samo u slučaju da rešenje za Kosovo definitivno bude negativno.

Sličnog je mišljenja i Blagojević koji potpuno isključuje mogućnost ovakvog udruživanja. "Ono ne bi bilo u interesu ni jedne ni druge stranke. Ovo nije trenutak u kome bi SRS prepoznao interes da stupi u vlast a naročito sa DSS-om", smatra Blagojević.

Ima i mišljenja da bi po DSS, ukoliko je nameran da sklapa koaliciju sa radikalima, bilo bolje da to učini sada nego posle novih izbora, jer će iz njih izaći slabiji nego što je trenutno. To bi Koštuničinu stranku moglo da stavi u poziciju slabijeg partnera SRS-u prilikom formiranja nove vlade.

U oslabljenom demokratskom bloku radikali, kako mnogi smatraju, vide svoju šansu. Novi izbori doneli bi im, najverovatnije, koji procenat više. "SRS procenjuje da bi DSS zbog ponašanja u dosadašnjim pregovorima o formiranju vlade dosta loše prošao na izborima, pa bi oni sami u budućoj vladi imali dvotrećinsku prevagu ili bi, pak, imali osnov da uslovljavaju i biraju ministarstva", smatra Milan Nikolić, direktor Centra za proučavanje alternativa.

Analitičari se slažu i da bi od novih izbora koristi, osim radikala, imao i LDP Čedomira Jovanovića, kao druga krajnost na političkoj sceni Srbije. Još u toku pregovora sa DSS-om DS se našao na meti kritike LDP-a, ali i dela svojih birača da je previše popustljiv te da bi u ovim razgovorima morao da nastupa "tvrđe". I istraživači javnog mnjenja smatraju da bi takav kurs demokrata na nekim novim izborima jedan broj njihovih glasača odvukao na stranu LDP-a. Jačanje dve stranke koje su na suprotnim krajevima političkog spektra i slabljenje DS-a i DSS-a ponovo bi moglo da otvori priču o dve Srbije – proevropskoj i nacionalističkoj.