Нови избори, стари преговарачи

Иако је након избора Томислава Николића за председника Скупштине захваљујући гласовима посланика ДСС-а, Србија на корак од поновних избора, већина аналитичара ипак верује да још има наде за формирање владе такозваног демократског блока. Многи су уверени да је управо одлука Коштуничине странке да подржи избор радикала на функцију председника парламента последњи и најјачи притисак на Демократску странку да би двомесечни преговори коначно и резултирали договором о расподели места у новом кабинету.

"Више немамо све време овог света и преостаје нам само нада. ДСС и ДС готово никако не могу заједно, али не могу ни један без другог. Њихов међусобни однос је прича о неузвраћеној љубави, типа шта још хоћеш да би био са мном, коју наплаћују ови остали", сматра Зоран Стојиљковић, професор Факултета политичких наука.

Размирице ДСС-а и ДС-а различито се тумаче. Неки тврде да је реч искључиво о сукобу различитих принципа и погледа на вођење политике, али они упућенији тврде да се не може занемарити ни одређена доза личног коју су обе стране унеле у овај сукоб.

Уколико се у наредних неколико дана покаже да су препреке непремостиве и грађани Србије ипак буду морали на биралишта, (по други пут ове године), нико не може са великом сигурношћу предвидети каква би влада након тога била формирана. Ипак, већина аналитичара је сагласна да однос снага у парламенту не би био драстично другачији од онога који имамо сада. Неминовно се намеће питање да ли би и како поново преговарали они који сада нису успели да се договоре.

"Ти преговори би у великој мери били оптерећени свим оним што смо слушали током претходна три месеца, а нарочито свим оним што смо ових дана видели у парламенту", каже Марко Благојевић, који сматра да би и након нових избора за преговарачки сто поново морали да седну ДС и ДСС.

Да ће управо ДС и ДСС поново разговарати о новој влади, упркос садашњим размирицама, мисли и Стојиљковић.

"Политика је оперативна ствар и нема свако стомак за њу, увек је пресудна логика изборног резултата. А до драматичних, великих померања у изборном резултату неће доћи. Бирачко тело ДСС-а ближе је коалицији са демократским блоком, ако се мора у коалиције. Треба имати на уму и да је ДСС у европском парламенту у политичкој фамилији народњака и демохришћана што ипак повлачи неке обавезе", сматра Стојиљковић.

ДС-у и ДСС-у, међутим, предстоји тежак посао да, у случају евентуалних избора, објасне својим бирачима због чега би требало да изађу на биралишта ако ће ситуација бити иста као и након јануарског изјашњавања – за преговарачким столом да буду поново ове две партије. Зашто су им потребни још једни избори уколико је њихов споразум могућ?

"На то питање у овом тренутку немају одговор ни ДС ни ДСС. Кампања ће сигурно бити много оштрија него претходна, са негативнијим призвуком. И једни и други ће покушати да се отарасе кривице за неуспех преговора. Међутим, озбиљно се намеће питање смисла нових избора уколико не дође до предизборног прегруписавања на политичкој сцени и тиме нове понуде бирачима", каже Благојевић.

Аналитичари су ипак сагласни да и поред свих сукоба на релацији ДС и ДСС, коалиција Коштуничине странке са радикалима није много вероватна. Садашња подршка ДСС-а избору радикалског председника парламента не мора бити наговештај никакве будуће постизборне коалиције ове две партије. Стојиљковић тврди да би влада ДСС-СРС био "аранжман крајњих ситуација" реалан само у случају да решење за Косово дефинитивно буде негативно.

Сличног је мишљења и Благојевић који потпуно искључује могућност оваквог удруживања. "Оно не би било у интересу ни једне ни друге странке. Ово није тренутак у коме би СРС препознао интерес да ступи у власт а нарочито са ДСС-ом", сматра Благојевић.

Има и мишљења да би по ДСС, уколико је намеран да склапа коалицију са радикалима, било боље да то учини сада него после нових избора, јер ће из њих изаћи слабији него што је тренутно. То би Коштуничину странку могло да стави у позицију слабијег партнера СРС-у приликом формирања нове владе.

У ослабљеном демократском блоку радикали, како многи сматрају, виде своју шансу. Нови избори донели би им, највероватније, који проценат више. "СРС процењује да би ДСС због понашања у досадашњим преговорима о формирању владе доста лоше прошао на изборима, па би они сами у будућој влади имали двотрећинску превагу или би, пак, имали основ да условљавају и бирају министарства", сматра Милан Николић, директор Центра за проучавање алтернатива.

Аналитичари се слажу и да би од нових избора користи, осим радикала, имао и ЛДП Чедомира Јовановића, као друга крајност на политичкој сцени Србије. Још у току преговора са ДСС-ом ДС се нашао на мети критике ЛДП-а, али и дела својих бирача да је превише попустљив те да би у овим разговорима морао да наступа "тврђе". И истраживачи јавног мњења сматрају да би такав курс демократа на неким новим изборима један број њихових гласача одвукао на страну ЛДП-а. Јачање две странке које су на супротним крајевима политичког спектра и слабљење ДС-а и ДСС-а поново би могло да отвори причу о две Србије – проевропској и националистичкој.