Horor i melodrama

Ući ću među 16 odabranih i to je dovoljno – objašnjava mladi Pavle Vučković svoj ovogodišnji, novi nastup u takmičarskom programu za mlade, Sinefondasion, na ovoj prestižnoj smotri.
Na zadatu temu "Potera", i godine 2003,.ovaj mladić, tada student druge godine filmske režije beogradskog FDU  snimio je kratki igrani film "Beži zeko, beži", prijavio ga za takmičarski program Sinefondasion 56. Kanskog festivala, prošao strogu selekciju i pobedio.
Apstraktna priča bez dijaloga, o zecu koji sanja da ga juri lisica te se u znoju budi, oduševila je publiku i žiri kojim je te godine predsedavao Emir Kusturica, a među članovima bila i Meri Li Bendi, direktorka američkog Muzeja modernih umetnosti. Mudrost rediteljskog postupka da se u svega sedam minuta izgradi tanana alegorija o tome da čovek od sopstvene sudbine i karaktera jednostavno ne može pobeći, nagrađena je jednoglasno prvom nagradom.

Priča se ponavlja i ovog proleća. Pavle Vučković (Beograd, 1982), sad već na četvrtoj godini FDU, u klasi profesora Darka Bajića, u međuvremenu i autor filmova "Dve dogogodovštine u autobusu", "Preobraćen", "Zvonce", TV-drama, reklamnih spotova i reditelj sedam epizoda serije "Mile protiv tranzicije", nedavno je snimio još dva filma. Svojevrsni diptih na istu temu: "Minus" i "Početak", horor i melodramu. Sa dovoljnom dozom festivalskog iskustva i samopouzdanja i ove je filmove prijavio za Sinefondasion, i uspeo. Horor film "Minus" prošao je selekciju hiljadu prijavljenih studentskih filmova iz sveta i ušao u 16 odabranih za takmičenje, ni manje ni više, nego u godini jubileja festivala koji svečano počinje već u sredu 16. maja. Premijera 16-minutnog igranog "Minusa", zakazana je za 23. maj, u dvorani "Luis Binjuel", jednoj od nekoliko centralnih sala festivalskog kompleksa.

Film vizualizuje jednu priču kroz dva različita filmska žanra – melodramu i horor. Reč je o zadatoj temi, Hemingvejevoj kratkoj priči "Bregovi kao beli slonovi" o abortusu, tačnije o manipulativno-dominantnom odnosu starijeg muškarca i mlađe žene i o potencijalnom rastanku. Iz ove Hemingvejeve priče, Vučković crpi samo zaplet, ali je ideju promenio:

– Podmladio sam junake i načinio ih nešto drugačijim. Mladić u mom filmu je materijalista i neodgovoran. Ne želi da ima dete sa svojom devojkom, verbalno je ubeđuje i nagoni na abortus. Za razliku od njega devojka je emotivna, u početku neodlučna,ali na kraju i sposobna da prihvati odgovornost. Ideja filma je suočavanje sa prirodom, sopstvenim strahovima i sazrevanje. Upravo će sve ovo moju glavnu junakinju dovoljno promeniti da bi shvatila da mladić s kojim je u vezi nije za nju – kaže Vučković.

Ko je onda u minusu, pitamo.

– Najdirektnije, minus označava temperaturu, vremenske uslove u kojima se odvija radnja filma u šumi na snegu. Drugo, minus predstavlja i hladne odnose među likovima, njega prema njoj. Treće, ovaj minus je i matematički, označava umanjenje, gubitak deteta.

Po rečima ovog mladog sineaste, "Minus" je sniman šest dana na Tari, na minus 24 stepena. Ekipu je činilo desetak mladih ljudi  predvođenih glumcima Ivanom Popović i Nebojšom Đorđevićem. Film je snimljen zahvaljujući sponzorima ("Cepter", "Sirkov gaj", "Dajmer-Krajsler", a koštao je oko 2.500 evra), jer i ne bi moglo drugačije.

A da li se Pavle u Srbiji oseća u minusu ili plusu?

– Više sam u plusu. Mislim da pojedinac treba stalno da radi na sebi, jer onda sredina, čak i ona negativna, ima malo uticaja na njega. Moj drug iz teretane rado kaže: "Što su tegovi teži, veći je biceps".

Sa ovakvim pozitivnim stavom Vučković planira da diplomira sledeće godine sa novim kratkim igranim filmom, za koji je scenario već gotov. Priča govori o čoveku koji posle ličnog besmisla ponovo počinje da ceni svoj život. Ambicije su i veće, piše scenario i za dugometražni igrani film, svestan da je dug put do toga. Po načinu rada, ne i po estetici, Vučkovićev uzor je Ang Li, "jer on radi različite žanrove, različite priče, svaki njegov film je drugačiji, kao da ga nije režirao isti reditelj".