Хорор и мелодрама

Ући ћу међу 16 одабраних и то је довољно – објашњава млади Павле Вучковић свој овогодишњи, нови наступ у такмичарском програму за младе, Синефондасион, на овој престижној смотри.
На задату тему "Потера", и године 2003,.овај младић, тада студент друге године филмске режије београдског ФДУ  снимио је кратки играни филм "Бежи зеко, бежи", пријавио га за такмичарски програм Синефондасион 56. Канског фестивала, прошао строгу селекцију и победио.
Апстрактна прича без дијалога, о зецу који сања да га јури лисица те се у зноју буди, одушевила је публику и жири којим је те године председавао Емир Кустурица, а међу члановима била и Мери Ли Бенди, директорка америчког Музеја модерних уметности. Мудрост редитељског поступка да се у свега седам минута изгради танана алегорија о томе да човек од сопствене судбине и карактера једноставно не може побећи, награђена је једногласно првом наградом.

Прича се понавља и овог пролећа. Павле Вучковић (Београд, 1982), сад већ на четвртој години ФДУ, у класи професора Дарка Бајића, у међувремену и аутор филмова "Две догогодовштине у аутобусу", "Преобраћен", "Звонце", ТВ-драма, рекламних спотова и редитељ седам епизода серије "Миле против транзиције", недавно је снимио још два филма. Својеврсни диптих на исту тему: "Минус" и "Почетак", хорор и мелодраму. Са довољном дозом фестивалског искуства и самопоуздања и ове је филмове пријавио за Синефондасион, и успео. Хорор филм "Минус" прошао је селекцију хиљаду пријављених студентских филмова из света и ушао у 16 одабраних за такмичење, ни мање ни више, него у години јубилеја фестивала који свечано почиње већ у среду 16. маја. Премијера 16-минутног играног "Минуса", заказана је за 23. мај, у дворани "Луис Бињуел", једној од неколико централних сала фестивалског комплекса.

Филм визуализује једну причу кроз два различита филмска жанра – мелодраму и хорор. Реч је о задатој теми, Хемингвејевој краткој причи "Брегови као бели слонови" о абортусу, тачније о манипулативно-доминантном односу старијег мушкарца и млађе жене и о потенцијалном растанку. Из ове Хемингвејеве приче, Вучковић црпи само заплет, али је идеју променио:

– Подмладио сам јунаке и начинио их нешто другачијим. Младић у мом филму је материјалиста и неодговоран. Не жели да има дете са својом девојком, вербално је убеђује и нагони на абортус. За разлику од њега девојка је емотивна, у почетку неодлучна,али на крају и способна да прихвати одговорност. Идеја филма је суочавање са природом, сопственим страховима и сазревање. Управо ће све ово моју главну јунакињу довољно променити да би схватила да младић с којим је у вези није за њу – каже Вучковић.

Ко је онда у минусу, питамо.

– Најдиректније, минус означава температуру, временске услове у којима се одвија радња филма у шуми на снегу. Друго, минус представља и хладне односе међу ликовима, њега према њој. Треће, овај минус је и математички, означава умањење, губитак детета.

По речима овог младог синеасте, "Минус" је сниман шест дана на Тари, на минус 24 степена. Екипу је чинило десетак младих људи  предвођених глумцима Иваном Поповић и Небојшом Ђорђевићем. Филм је снимљен захваљујући спонзорима ("Цептер", "Сирков гај", "Дајмер-Крајслер", а коштао је око 2.500 евра), јер и не би могло другачије.

А да ли се Павле у Србији осећа у минусу или плусу?

– Више сам у плусу. Мислим да појединац треба стално да ради на себи, јер онда средина, чак и она негативна, има мало утицаја на њега. Мој друг из теретане радо каже: "Што су тегови тежи, већи је бицепс".

Са оваквим позитивним ставом Вучковић планира да дипломира следеће године са новим кратким играним филмом, за који је сценарио већ готов. Прича говори о човеку који после личног бесмисла поново почиње да цени свој живот. Амбиције су и веће, пише сценарио и за дугометражни играни филм, свестан да је дуг пут до тога. По начину рада, не и по естетици, Вучковићев узор је Анг Ли, "јер он ради различите жанрове, различите приче, сваки његов филм је другачији, као да га није режирао исти редитељ".