Piraterija odnosi milijarde dolara

Od našeg specijalnog izveštača

Istanbul – Prosečna stopa piraterije u svetu iznosi 42 odsto. U Evropskoj uniji 33, dok je u Srbiji 72 procenta, pokazuju podaci BSA (Alijansa za poslovni softver).

Kako je istaknuto na Globalnom kongresu posvećenom borbi protiv falsifikovanja i piraterije, održanom u Istanbulu a kojem je od medija iz ovog regiona prisustvovala jedino „Politika”, piraterija na više načina negativno utiče na nacionalne ekonomije, na tržišta, ali i na potrošače.

Kongres je otvorio turski premijer Redžep Tajip Erdogan, a ministar trgovine i carine ove zemlje Hajati Jazici istakao je da je zaštita intelektualne svojine veoma bitna jer falsifikovanje i piraterija mogu imati negativne posledice i po ekonomiju i po zdravlje i bezbednost potrošača. Kunio Mikurija, generalni sekretar Svetske carinske organizacije, objasnio je da oni koji se bave piraterijom i falsifikovanjem robe ne obraćaju pažnju na vladavinu prava, pravila fer poslovanja i otvaranje novih radnih mesta.

Kako je za „Politiku” rekao Huan Hardoj, direktor u „Majkrosoftu” zadužen za antipirateriju i digitalni kriminal, postoji direktna veza između borbe protiv piraterije i ekonomije.

– Legalizacija softvera doprinosi otvaranju novih radnih mesta, ali i povećanju prihoda države kroz poreze. Smanjenje stope piraterije na svetskom nivou za 10 odsto povećalo bi prihode globalnoj ekonomiji za 152 milijarde dolara, otvorilo 500.000 novih radnih mesta i donelo 32 milijarde dolara poreza državama – objasnio je Hardoj, dodajući da svaki dolar koji „Majkrosoft” zaradi u nekoj državi donosi ekonomskom sistemu u toj zemlji dodatnih devet dolara.

– Kada se dogodi piraterija, nema stvaranja nove vrednosti, nema inovacije, pa samim tim ni razvoja – tvrdi on.

Što se tiče situacije u Srbiji i u zemljama regiona, on ističe da je trend dobar. Sa 74 odsto u 2010. godini stopa piraterije je u 2011. smanjena na 72 procenta. Međutim, kako kaže, potrebna je bolja zaštita prava intelektualne svojine.

– U svim zemljama vašeg regiona vlade kampanjama nastoje da umanje stopu piraterije. I u vašoj zemlji vlada radi naporno na tome, ima kampanja, to znam. Ali, to što je stopa piraterije u Srbiji veća, ne znači da su i gubici veći. U zemljama kao što je SAD gde je stopa piraterije manja, gubici su u apsolutnim brojkama mnogo veći. To znači da je piraterija problem svuda i svi moraju zajedno da rade na njenom suzbijanju – objasnio je on za „Politiku”.

Prema njegovim rečima, kriza nije uticala na stopu piraterije. A kako kaže, ne utiče mnogo ni visina zarade u nekoj zemlji. Na naše pitanje – ako je u Srbiji prosečna plata oko 400 evra, koliko to utiče na odabir jeftinije, piratizovane verzije, on je odgovorio:

– Piraterija mnogo više ima veze sa vladavinom prava. Zemlje sa niskom stopom piraterije imaju jaku vladavinu prava. Cena nije tu primaran faktor. Osim toga, veoma su korisne i kampanje o podizanju svesti potrošača o korišćenju legalnog softvera – rekao je on, objašnjavajući i koje su prednosti legalnog softvera.

– Tu je, najpre, ažuriranje programa. Kada kupite piratizovani softver, ne dobijate sve, nemate pristup apdejtu i stavljate svoj kompjuter u rizik da izgubite podatke u slučaju pada operativnog sistema. Osim toga, tu je i pitanje bezbednosti, naročito kada pričamo o plaćanju karticama preko interneta – rekao je Hardoj.

Stefan Despotović

--------------------------------

Globalni problem

Da piraterija i falsifikovanje ostaju jedni od najvećih problema širom sveta, a da ih podgrevaju socio-ekonomski faktori poput siromaštva i podeljenih stavova potrošača prema zaštiti intelektualne svojine, istakao je na kongresu Frensis Gari, generalni direktor Svetske organizacije za intelektualnu svojinu.

– Uprkos solidnim legalnim i institucionalnim okvirima, mora da se uradi više na njihovom usaglašavanju sa sistemima zaštite intelektualne svojine kako bi se podsticali inovativnost i kreativnost – istakao je on, dok je Toe Su Aung, predsednica Međunarodne asocijacije žigova, istakla da su falsifikovanje i piraterija globalni problemi koji utiče na industriju, potrošače i vlade širom sveta i samim tim zahtevaju međunarodno rešavanje.