Пиратерија односи милијарде долара

Од нашег специјалног извештача

Истанбул – Просечна стопа пиратерије у свету износи 42 одсто. У Европској унији 33, док је у Србији 72 процента, показују подаци БСА (Алијансa за пословни софтвер).

Како је истакнуто на Глобалном конгресу посвећеном борби против фалсификовања и пиратерије, одржаном у Истанбулу а којем је од медија из овог региона присуствовала једино „Политика”, пиратерија на више начина негативно утиче на националне економије, на тржишта, али и на потрошаче.

Конгрес је отворио турски премијер Реџеп Тајип Ердоган, а министар трговине и царине ове земље Хајати Јазици истакао је да је заштита интелектуалне својине веома битна јер фалсификовање и пиратерија могу имати негативне последице и по економију и по здравље и безбедност потрошача. Кунио Микурија, генерални секретар Светске царинске организације, објаснио је да они који се баве пиратеријом и фалсификовањем робе не обраћају пажњу на владавину права, правила фер пословања и отварање нових радних места.

Како је за „Политику” рекао Хуан Хардој, директор у „Мајкрософту” задужен за антипиратерију и дигитални криминал, постоји директна веза између борбе против пиратерије и економије.

– Легализација софтвера доприноси отварању нових радних места, али и повећању прихода државе кроз порезе. Смањење стопе пиратерије на свeтском нивоу за 10 одсто повећало би приходе глобалној економији за 152 милијарде долара, отворило 500.000 нових радних места и донело 32 милијарде долара пореза државама – објаснио је Хардој, додајући да сваки долар који „Мајкрософт” заради у некој држави доноси економском систему у тој земљи додатних девет долара.

– Када се догоди пиратерија, нема стварања нове вредности, нема иновације, па самим тим ни развоја – тврди он.

Што се тиче ситуације у Србији и у земљама региона, он истиче да је тренд добар. Са 74 одсто у 2010. години стопа пиратерије је у 2011. смањена на 72 процента. Међутим, како каже, потребна је боља заштита права интелектуалне својине.

– У свим земљама вашег региона владе кампањама настоје да умање стопу пиратерије. И у вашој земљи влада ради напорно на томе, има кампања, то знам. Али, то што је стопа пиратерије у Србији већа, не значи да су и губици већи. У земљама као што је САД где је стопа пиратерије мања, губици су у апсолутним бројкама много већи. То значи да је пиратерија проблем свуда и сви морају заједно да раде на њеном сузбијању – објаснио је он за „Политику”.

Према његовим речима, криза није утицала на стопу пиратерије. А како каже, не утиче много ни висина зараде у некој земљи. На наше питање – ако је у Србији просечна плата око 400 евра, колико то утиче на одабир јефтиније, пиратизоване верзије, он је одговорио:

– Пиратерија много више има везе са владавином права. Земље са ниском стопом пиратерије имају јаку владавину права. Цена није ту примаран фактор. Осим тога, веома су корисне и кампање о подизању свести потрошача о коришћењу легалног софтвера – рекао је он, објашњавајући и које су предности легалног софтвера.

– Ту је, најпре, ажурирање програма. Када купите пиратизовани софтвер, не добијате све, немате приступ апдејту и стављате свој компјутер у ризик да изгубите податке у случају пада оперативног система. Осим тога, ту је и питање безбедности, нарочито када причамо о плаћању картицама преко интернета – рекао је Хардој.

Стефан Деспотовић

--------------------------------

Глобални проблем

Да пиратерија и фалсификовање остају једни од највећих проблема широм света, а да их подгревају социо-економски фактори попут сиромаштва и подељених ставова потрошача према заштити интелектуалне својине, истакао је на конгресу Френсис Гари, генерални директор Светске организације за интелектуалну својину.

– Упркос солидним легалним и институционалним оквирима, мора да се уради више на њиховом усаглашавању са системима заштите интелектуалне својине како би се подстицали иновативност и креативност – истакао је он, док је Тое Су Аунг, председница Међународне асоцијације жигова, истакла да су фалсификовање и пиратерија глобални проблеми који утиче на индустрију, потрошаче и владе широм света и самим тим захтевају међунарoдно решавање.