Leskovac ostao i bez aerodroma i bez aviona

Leskovac – U hangaru Aerokluba „Saša Mitrović“ u Leskovcu nalaze se tri očerupana aviona, jedan vojni avion bez motora i jedan privatni avion koji ne može da uzleti, jer, niti je aerodrom osposobljen za to, niti ima dozvolu za korišćenje. Pilot i novinar Nikola Milićević i padobranac Milivoje Đurašinović aerokluba koji četiri decenije koristi ovaj aerodrom, kažu za „Politiku“ da aerodrom ne mogu da koriste ako nemaju avione, a avioni su prizemljeni ako nemaju aerodrom. Već nekoliko godina nemaju ni jedno ni drugo.

– Propadanje je počelo pre desetak godina, a intenzivirano je od 2006. kada je počela pljačka i prodaja delova aviona. Ono što nije očerupala bivša uprava aerokluba, protiv koje smo podneli krivičnu prijavu, dokrajčili su lopovi. Da nije nas desetak entuzijasta koji čuvamo našu i državnu imovinu od traktorista koji uništavaju aerodrom, od konja i lopova, šteta bi bila još veća – ističe Đurašinović, koji je i predsednik Upravnog odbora aerokluba.

– Da nas nema ovde nedelju dana, sve bi odneli. Već provaljuju u hangar, traktorom su oterali jednu „džemsovu“ prikolicu, počupali kablove, izvlače sve što mogu da prodaju kao sekundarne sirovine, nemamo struju i vodu. Pokušavamo da sačuvamo aeroklub i aerodrom od totalnog propadanja – dodaje Milićević, koji je član uprave kluba.

Vlasnik aerodroma je Ministarstvo odbrane koje je još 2008. raspisalo tender za prodaju, ali ni posle pet godina nema zainteresovanih kupaca. Nekada su ovde održavana avio-takmičenja, sportske i druge manifestacije. Po rečima naših sagovornika, leskovački aerodrom je zvanična alternativa niškom aerodromu, ali u sadašnjem stanju ne služi ničemu.

O njemu bi, smatraju naši sagovornici, pre svih trebalo da brine lokalna samouprava. – On je, pre svega, potreban ovom gradu. U evropskim zemljama na svakih trideset-četrdeset kilometara nalazi se po jedno uređeno letelište, iako su to mesta sa po deset do dvadeset hiljada stanovnika – kaže Milivoje Đurašinović. Nikola Milićević podseća da se na samo par stotina metara od aerodroma nalazi buduća zelena zona. – Ako su gradski oci zaboravili da su ovde donedavno sletali helikopteri državnih zvaničnika, ne bi smeli da smetnu s uma da će grad kad-tad imati potrebu da se uključi u vazdušni transport poljoprivrednih proizvoda iz zelene zone, a naš grad je oduvek mogao da prihvati lake teretne avione – smatra Milićević.

Do pre nekoliko godina, leskovački aerodrom je bio je uvršćen u evropski sistem aerodroma za poslove potrage i spasavanja. Kada su u pitanju civilni vazduhoplovi, iznad Leskovca i okoline nalaze se brojni koridori. Evropske institucije koje se bave bezbednošću civilnog saobraćaja prepoznale su svojevremeno ovaj aerodrom kao mesto na kojem bi mogli da se nađu jedan opremljen avion i posada – dva pilota sa posebnom obukom koju bi platile evropske institucije i dva padobranca obučena za poslove potrage i spasavanja za slučaj nesreće koja bi u sve gušćem civilnom saobraćaju mogla da se dogodi. Prema informacijama kojima raspolažu naši sagovornici, novac za taj projekat je stigao u Beograd, ali ne i u Leskovac.

– Da bismo registrovali letelište kod inspektorata za civilnu vazdušnu plovidbu, potrebno nam je uverenje da smo korisnici zemljišta, ali Ministarstvo odbrane odbija da nam produži ugovor o korišćenju, jer je aerodrom na prodaji. Bez mnogo ulaganja aerodrom bi mogao brzo da se stavi u funkciju. Potrebno je da se pokosi trava i da se urede piste. Ali, kada je reč o aeroklubu, potrebna su mnogo veća ulaganja. Samo za jedan očerupani avion potrebno je 26.000 evra. Problem je i u tome što je reč o starim tipovima avionima koji se više ne proizvode i za koje je teško naći delove – kaže Nikola Milićević.