Oko 11.000 zatvorenika čuva 2.380 stražara

U svim zatvorima u Srbiji trenutno se nalazi 10.930 osuđenika i pritvorenika, a u njima je oko 4.000 zaposlenik, od kojih je 2.380 pripadnika službe obezbeđenja, rečeno je juče za okruglim stolom, u organizaciji Uprave za izvršenje krivičnih sankcija i Misije OEBS-a u Srbiji, kome su prisustvovali upravnici svih zatvora u Srbiji.

– Pripadnici službe obezbeđenja su preopterećeni prekovremenim radom. Potrebno nam je oko 180 novih stražara, ali za taj broj nemamo novca ni budžetskih sredstava, pa je u ovom trenutku u toku konkurs za 70 novih pripadnika službe obezbeđenja – rekao je dr Milan Stevović, direktor Uprave za izvršenje krivičnih sankcija Ministarstva pravde i državne uprave Republike Srbije.

– Oko sedam milijardi dinara iz budžeta je prošle godine realizovano u svim ustanovama za izvršenje krivičnih sankcija u Srbiji, što je malo u odnosu na druge zemlje. Samo ustanove u londonskom okrugu u Engleskoj imaju trostruko veći budžet. Realan kapacitet svih 29 naših ustanova je 8.500 lica, a imamo skoro 11.000. I pored toga bezbednost je na visokom nivou, ali smo za pripadnike službe obezbeđenja pokrenuli program prevencije stresa, u saradnji sa Misijom OEBS-a – rekao je Damir Joka, upravnik Centra za obuku i stručno osposobljavanje Uprave za izvršenje krivičnih sankcija.

I pored velikog broja amnestiranih osuđenika, srpski zatvori su i dalje preopterećeni. Zato je ministar Nikola Selaković istakao da će kazna rada u javnom interesu biti narednih godina ključna tačka strategije razvoja sistema izvršenja krivičnih sankcija.

– Naši sudovi ne izriču kaznu društveno-korisnog rada, a svuda u Srbiji ima mnogo toga da se uradi. Prolazio sam nedavno Dolinom jorgovana, u kojoj je drveće puno plastičnih kesa. Nema razloga da osuđeni za lakša krivična dela ne rade poslove čišćenja umesto da sede u zatvoru. Zato moramo razviti mrežu povereništava za sprovođenje ove kazne i to je nešto što možemo sami da uradimo. Za to nam ne treba ni Brisel, ni Moskva, ni Vašington – rekao je ministar pravde i državne uprave.

Selaković je istakao da Strategija sistema izvršenja krivičnih sankcija, za period od 2013. do 2020. godine, posebnu pažnju poklanja vanzavodskom izvršenju sankcija, naročito kada je reč o kratkim kaznama, ali i tretmanu osuđenika tokom izdržavanja kazne i problemima njihovog povratka u društvo posle izlaska iz zatvora.

Najavio je da će Srbija prvi put dobiti i zakon o probaciji, koji se upravo bavi ovim pitanjima.

– Sada imamo samo 60 osuđenih na rad u javnom interesu i samo sedam kancelarija za realizaciju alternativnih sankcija, a cilj nam je da pri svakom sudu imamo po jednu takvu kancelariju. Osuđeni na 20 dana zatvora doživljavaju takvu kaznu kao godišnji odmor, a mogli bi mnogo toga da rade u javnom interesu za to vreme i da ne budu u zatvoru – rekao je Selaković.

Vršilac dužnosti šefa misije OEBS-a u Srbiji, Pola Tidi, istakla je da će uvođenje sudskog nadzora nad izvršenjem krivičnih sankcija imati veliki značaj za zaštitu prava zatvorenika.

Naime, Nacrtom zakona o izvršenju krivičnih sankcija predloženo je uvođenje po jednog sudije za izvršenje pri svakom višem sudu u Srbiji. Na pitanje „Politike” da li će za područja viših sudova u Požarevcu, Nišu, Sremskoj Mitrovici i Beogradu biti dovoljan po jedan sudija koji nadzire izvršenje, s obzirom na velike zatvore u ovim gradovima, direktor Uprave Milan Stevović rekao je bi broj sudija za izvršenje trebalo da bude određen prema broju osuđenih i pritvorenih lica na teritoriji svakog višeg suda.

Profesor Pravnog fakulteta u Beogradu dr Milan Škulić istakao je da će sudski nadzor nad izvršenjem kazni znatno smanjiti broj povratnika i ukazao na problem izuzetno malog procenta uslovno otpuštenih osuđenika, koji iznosi tek od sedam do osam odsto.

Predstavljanjem nacrta zakona i strategije razvoja sistema izvršenja krivičnih sankcija započela je javna rasprava o ovim aktima ministarstva, koja će biti nastavljena i danas predstavljanjem Zakona o probaciji.