Crni petak za vozače i pešake

Najmanje saobraćajnih nezgoda događa se između četiri i šest časova ujutru, najviše između 12 i 16 časova, dok 29 odsto od ukupnog broja poginulih nastrada između 17 i 21 čas. Prosečan broj svih saobraćajnih nezgoda najmanji je nedeljom, a najveći petkom. Kada je reč o saobraćajnim nesrećama sa poginulima, najbezbedniji je mesec februar, dok su najkritičniji avgust, septembar i oktobar.

Ovo je pokazala analiza statističkih podataka MUP-a Srbije o saobraćajnim nesrećama u naseljenim mestima za period od 2001. do 2006. godine. Podaci i njihova analiza objavljeni su u radu "Osnovni pokazatelji bezbednosti saobraćaja", čiji su autori Blagoje Milinić, zamenik načelnika Uprave saobraćajne policije MUP-a Srbije, dr Krsto Lipovac, profesor Saobraćajnog fakulteta u Beogradu i Boban Milinković, viši policijski inspektor u Upravi saobraćajne policije. Ova svojevrsna studija predstavljena je javnosti na ovih dana održanom seminaru "Uloga lokalne zajednice u bezbednosti saobraćaja".

U Srbiji se u periodu od 2001. do 2006. godine dogodila ukupno 357.931 saobraćajna nezgoda. Od toga, bilo je 79.178 saobraćajnih nezgoda sa nastradalim osobama u kojima je 5.700 osoba poginulo, a 103.487 teže i lakše povređeno.

– Osnovno obeležje analiziranog šestomesečnog perioda je značajno smanjenje broja saobraćajnih nezgoda sa nastradalim osobama 2002. u odnosu na 2001. godinu. Analiza je pokazala i da se najveći deo ukupnog broja saobraćajnih nezgoda u naseljenim mestima dogodio u ulicama, dok je daleko manje nesreća bilo na prolasku magistralnih i regionalnih puteva kroz naseljena mesta i u raskrsnicama – naveli su autori.

Najčešći uzrok saobraćajnih nezgoda sa nastradalim osobama u ulicama i na prolasku magistralnih i regionalnih puteva kroz naseljena mesta je brzina kretanja, dok je u raskrsnicama najčešći uzrok neustupanje prvenstva prolaza.

Značajnijem poboljšanju bezbednosti saobraćaja u odnosu na period pre 2002. godine doprinelo je, smatraju autori, poboljšanje putne infrastrukture, postepeno menjanje nebezbednih navika pojedinaca, pooštrene kazne za saobraćajne prekršaje, efikasnija policijska kontrola i interventno regulisanje saobraćaja, kao i animiranje drugih subjekata bezbednosti saobraćaja.

Da bi se povećala bezbednost saobraćaja, autori rada ukazuju na neophodnost osnivanja tela za bezbednost saobraćaja na svim nivoima, uspostavljanja mreže partnera i stalno unapređivanje koordinacije i kooperacije različitih subjekata u ovoj oblasti.

– Zajednički rad bazično je značajan na lokalnom nivou. Posebno su važni saradnja i koordinacija mesne zajednice, saobraćajne policije, gradskog i opštinskog sekretarijata ili komisije za saobraćaj, skupštine grada ili opštine, njenog izvršnog organa, vaspitno obrazovnih ustanova, preduzeća za puteve, Javnog preduzeća "Putevi Srbije". Uz navedene organizacione i funkcionalne pretpostavke neophodno je što pre doneti novi Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima, usvojiti Nacionalnu strategiju i druge dokumente u bezbednosti saobraćaja, usvojiti strateške dokumente na lokalnom nivou i obezbediti pouzdane izvore finansiranja bezbednosti saobraćaja – samo su neki od zaključaka objavljeni u ovom radu.