Црни петак за возаче и пешаке

Најмање саобраћајних незгода догађа се између четири и шест часова ујутру, највише између 12 и 16 часова, док 29 одсто од укупног броја погинулих настрада између 17 и 21 час. Просечан број свих саобраћајних незгода најмањи је недељом, а највећи петком. Када је реч о саобраћајним несрећама са погинулима, најбезбеднији је месец фебруар, док су најкритичнији август, септембар и октобар.

Ово је показала анализа статистичких података МУП-а Србије о саобраћајним несрећама у насељеним местима за период од 2001. до 2006. године. Подаци и њихова анализа објављени су у раду "Основни показатељи безбедности саобраћаја", чији су аутори Благоје Милинић, заменик начелника Управе саобраћајне полиције МУП-а Србије, др Крсто Липовац, професор Саобраћајног факултета у Београду и Бобан Милинковић, виши полицијски инспектор у Управи саобраћајне полиције. Ова својеврсна студија представљена је јавности на ових дана одржаном семинару "Улога локалне заједнице у безбедности саобраћаја".

У Србији се у периоду од 2001. до 2006. године догодила укупно 357.931 саобраћајна незгода. Од тога, било је 79.178 саобраћајних незгода са настрадалим особама у којима је 5.700 особа погинуло, а 103.487 теже и лакше повређено.

– Основно обележје анализираног шестомесечног периода је значајно смањење броја саобраћајних незгода са настрадалим особама 2002. у односу на 2001. годину. Анализа је показала и да се највећи део укупног броја саобраћајних незгода у насељеним местима догодио у улицама, док је далеко мање несрећа било на проласку магистралних и регионалних путева кроз насељена места и у раскрсницама – навели су аутори.

Најчешћи узрок саобраћајних незгода са настрадалим особама у улицама и на проласку магистралних и регионалних путева кроз насељена места је брзина кретања, док је у раскрсницама најчешћи узрок неуступање првенства пролаза.

Значајнијем побољшању безбедности саобраћаја у односу на период пре 2002. године допринело је, сматрају аутори, побољшање путне инфраструктуре, постепено мењање небезбедних навика појединаца, пооштрене казне за саобраћајне прекршаје, ефикаснија полицијска контрола и интервентно регулисање саобраћаја, као и анимирање других субјеката безбедности саобраћаја.

Да би се повећала безбедност саобраћаја, аутори рада указују на неопходност оснивања тела за безбедност саобраћаја на свим нивоима, успостављања мреже партнера и стално унапређивање координације и кооперације различитих субјеката у овој области.

– Заједнички рад базично је значајан на локалном нивоу. Посебно су важни сарадња и координација месне заједнице, саобраћајне полиције, градског и општинског секретаријата или комисије за саобраћај, скупштине града или општине, њеног извршног органа, васпитно образовних установа, предузећа за путеве, Јавног предузећа "Путеви Србије". Уз наведене организационе и функционалне претпоставке неопходно је што пре донети нови Закон о безбедности саобраћаја на путевима, усвојити Националну стратегију и друге документе у безбедности саобраћаја, усвојити стратешке документе на локалном нивоу и обезбедити поуздане изворе финансирања безбедности саобраћаја – само су неки од закључака објављени у овом раду.