Dnevna politika utiče na „Evrosong”

Evropa i „Evrosong” se menjaju i adaptiraju na savremene društvene, ekonomske, političke i kulturne okolnosti i zajedno koračaju u budućnost, ocena je Milije Gluhovića, vanrednog profesora pozorišnih studija i izvođačkih umetnosti na Univerzitetu Vorik u Velikoj Britaniji, koji u Malmeu učestvuje na međunarodnoj konferenciji o „Pesmi Evrovizije”.

Gluhović se dugo bavi fenomenom „Evrosonga”, a posle pobede Marije Šerifović u Helsinkiju, sa Karen Friker, koja predaje na Brok univerzitetu u Torontu, počeo je saradnju na istraživačkom projektu o „Pesmi Evrovizije”, koji su pretočili u knjigu „Performing the ’New’ Europe: Identities, Feelings and Politics in the Eurovision Song Contest”.

Jedna od tema koju otvaraju jeste i koliko se ovo takmičenje promenilo od pada Berlinskog zida. Odgovor je, kaže naš sagovornik, mnogo. Jer, broj zemalja učesnica je udvostručen, pa su 1990. na „Evrosongu” učestvovale 22 zemlje, a 11 godina kasnije čak 43. Javila se i dominacija istočnoevropskih zemalja:

– Od 2000. do 2008. pobeđivala je jedna od istočnih ili južnoevropskih zemlja. To je izazvalo dosta negodovanja nekih zapadnoevropskih medija i komentatora kao što je Teri Vogan u Engleskoj, koji su to videli kao neku vrstu invazije ili nepravedne dominacije Istoka. Ako se uzme u obzir da se od 1999. Velika Britanija plasirala u top 10 samo dva puta, a tri puta završila poslednja, onda Voganovo negodovanje, sarkastični komentari na račun „Evrosonga”, glasanja i istočnoevropskih umetnika ne iznenađuju.

Gluhovićeve kolege koje se takođe bave fenomenom ovom takmičenja došle su do zaključka da „razmena glasova” nije novitet i postoji od prvih dana takmičenja, a dešava se između susednih zemalja, država sa sličnim kulturnim nasleđem, ili onih sa velikim prisustvom određenih dijaspora:

– Vesna Mikić, koja predaje muzikologiju na Univerzitetu umetnosti u Beogradu, i koja je učestvovala u našem projektu, ukazala je na to do koje mere su muzičari iz bivših jugoslovenskih republika na „Evrosongu” uspeli da iskorače van novih nacionalnih granica i ponovo sarađuju. Pesme „Lane moje”, „Vukovi umiru sami”, „Lejla”, „Molitva” i „Nije ljubav stvar” su izvođene na nacionalnim jezicima, sve su balade, i imaju prepoznatljive etno-muzičke elemente, što je, uz popularnost izvođača, uticalo na glasove naše publike – priča Gluhović navodeći da „Pesma Evrovizije” kao jedan od najstarijih festivala, koji svake godine prati stotinu miliona ljudi, ima veliku simboličku moć:

– „Evrosong” izaziva razne vrste reakcija i osećanja, i pozitivnih i negativih, ali se putem glasanja, razmene bodova, navijanja u areni i kod kuće, kontakata udruženja fanova preko interneta, publika identifikuje i solidariše sa svojom nacijom, regionom i Evropom. Videli smo do koje mere je stalo zemljama bivšeg istočnog bloka kao što su Letonija i Ukrajina da pobede na ovom takmičenju i tako na simboličan način oglase svoj „povratak” Evropi.

Kritike da je ovo takmičenje danas deplasirana manifestacija, jer ne proizvodi zvezde u evropskim, a kamoli svetskim razmerama, kao što je to davnih dana bio slučaj sa grupom ABBA ili Selin Dion, Gluhović odbacuje:

– Vrednost „Evrosonga” je u tome što kao izuzetno popularna muzička manifestacija stvara jedan živi javni prostor za kulturnu razmenu i dijalog između evropskih naroda i zemalja. Pogrešno je odbacivati ga samo zato što je platforma za popularnu, a ne elitnu umetničku formu – ističe Gluhović, ocenjujući da je muzika i dalje važna na „Evrosongu”, mada je očigledno da scenski spektakl, kampanje, a naročito politika imaju jak upliv.

-------------------------------------------------

Danska favorit

Gluhović kao favorita na 58. „Pesmi Evrovizije” vidi Dansku, a izdvaja i Norvešku:

– Mislim da je Margaret Berger izvrsna pevačica i da ima odličnu pesmu. Fanovi u Malmeu tipuju na republike bivšeg Sovjetskog Saveza: Rusiju, Azerbejdžan i Gruziju.