Amerikanci u Trepči

Ugovorom o poslovno-tehničkoj saradnji Rudarsko-metalurškog i hemijskog kombinata „Trepča” i američkog konzorcijuma „Nju dženerejšn pauer” u Vladi Srbije predviđene su nove investicije, povećanje obima i kvaliteta proizvodnje i otvaranje novih radnih mesta u toj kompaniji.

Tačan iznos investicija biće poznat tek po završetku studije izvodljivosti, čijoj će se izradi pristupiti u narednim nedeljama.

Milan Bačević, ministar rudarstva i prirodnih resursa, istakao je, kako prenosi Tanjug, da će dolazak ovakvog konzorcijuma u severni deo Kosova i Metohije poboljšati i poziciju za političke razgovore Beograda i Prištine, koji će se, kako je rekao, nastaviti i krenuti u dobrom smeru.

Partner je najmoćniji konzorcijum u Ilinoisu i među najjačim u SAD, rekao je Bačević na konferenciji za novinare u Vladi Srbije, nakon potpisivanja ugovora.

Potpisani ugovor je okvir za čitav niz pojedinačnih ugovora, kojima će se precizno definisati posebne oblasti ulaganja i razvoja Kombinata „Trepča”.

Čirivadži Katurija, predsednik kompanije NGP, kazao je će se posle razgovora sa Srbijom pristupiti razgovorima sa kosovskom stranom. Američki konzorcijum je zainteresovan i za eksploataciju litijuma, za koji procenjuju da bi za Srbiju, kao drugo najveće nalazište u svetu, mogao da bude ekonomski značajan.

Kombinat „Trepča” je u restrukturiranju i njegov pravni status trenutno nije definisan. Podeljen je po etničkom principu, 65 do 70 odsto kapaciteta nalazi se južnom delu Kosovske Mitrovice, a ostatak u severnom delu grada.

Posle martovske posete ministara Bačevića Ilinoisu prostrujala je vest da bi „SAD uskoro mogle da preuzmu većinski deo akcija svih rudnika, dok bi našoj zemlji ostalo 49 odsto vlasništva, čime bi praktično bile poništene sporne privatizacije koje su radili kosovski Albanci i njihova agencija za privatizaciju”.

Prema pisanju medija Nezavisna komisija za rudnike i minerale Kosova, kojom je upravljao Unmik, 2004. godine u izveštaju Rajnera Hengstmana objavila je da je Svetska banka procenila mineralne rezerve Kosova na 13,5 milijardi evra, od kojih je udeo „Trepče” i tamošnjih rudnika olova oko tri milijarde.

Trepča je veliko ležište olovo-cinkane rude u Srbiji, koje obuhvata zapadne, jugozapadne i južne delove Kopaonika i spada među najveća u Evropi. Eksploatacija njenih rudnih bogatstava je otpočela u doba kralja Milutina, početkom XIV veka i trajala je do kraja XVII veka. Između dva svetska rata, britanska kompanija „Trepca Mines Limited” otpočinje radove na području Trepče otvaranjem rudnika i gradnjom topionice olova.

Tokom Drugog svetskog rata, upravu nad „Trepčom” preuzeli su Nemci, odnosno kompanija na čijem se čelu nalazio Herman Gering. Pored proizvodnje metala u „Trepči” su tada pravljeni i akumulatori za nemačke podmornice.

Posle rata, imovina britanskog preduzeća je nacionalizovana i formirano je novo preduzeće, pod imenom Rudarsko-metalurško-hemijski kombinat olova i cinka „Trepča”. To je bio jedan od najznačajnijih rudarskih kompleksa na Balkanu, u jednom trenutku je zapošljavao 25.000 ljudi i proizvodio oko 70 odsto mineralnih sirovina stare Jugoslavije.

Kombinat „Trepča” danas praktično funkcioniše kao dva samostalna i nezavisna dela: „Trepča sever”, koja obuhvata rudnike i postrojenja na prostoru sa većinski srpskim narodom, i „Trepča jug”, koja obuhvata rudnike i postrojenja na prostoru sa većinski albanskim narodom, ali imovinski odnosi nisu rešeni.

-------------------------------------------------------

Puna podrška države

Američki konzorcijum koji je potpisao ugovor sa „Trepčom” imaće punu podršku državnih organa Srbije u realizaciji ovog zajedničkog projekta, poručio je juče predsednik Tomislav Nikolić.

Nikolić je rekao da je najbolji način da se reši problem južne srpske pokrajine taj da se obezbedi posao za sve građane. Nikolić je razgovarao u Beogradu sa predsednikom američke kompanije „Nju dženerejšn pauer” Čirindživom Katurijom, saopštila je pres-služba predsednika Srbije.

On je zahvalio predsedniku Nikoliću na podršci i najavio skorašnju posetu delegacije američkih kongresmena i privrednika Srbiji. Tanjug