Американци у Трепчи

Уговором о пословно-техничкој сарадњи Рударско-металуршког и хемијског комбината „Трепча” и америчког конзорцијума „Њу џенерејшн пауер” у Влади Србије предвиђене су нове инвестиције, повећање обима и квалитета производње и отварање нових радних места у тој компанији.

Тачан износ инвестиција биће познат тек по завршетку студије изводљивости, чијој ће се изради приступити у наредним недељама.

Милан Бачевић, министар рударства и природних ресурса, истакао је, како преноси Танјуг, да ће долазак оваквог конзорцијума у северни део Косова и Метохије побољшати и позицију за политичке разговоре Београда и Приштине, који ће се, како је рекао, наставити и кренути у добром смеру.

Партнер је најмоћнији конзорцијум у Илиноису и међу најјачим у САД, рекао је Бачевић на конференцији за новинаре у Влади Србије, након потписивања уговора.

Потписани уговор је оквир за читав низ појединачних уговора, којима ће се прецизно дефинисати посебне области улагања и развоја Комбината „Трепча”.

Чириваџи Катурија, председник компаније НГП, казао је ће се после разговора са Србијом приступити разговорима са косовском страном. Амерички конзорцијум је заинтересован и за експлоатацију литијума, за који процењују да би за Србију, као друго највеће налазиште у свету, могао да буде економски значајан.

Комбинат „Трепча” је у реструктурирању и његов правни статус тренутно није дефинисан. Подељен је по етничком принципу, 65 до 70 одсто капацитета налази се јужном делу Косовске Митровице, а остатак у северном делу града.

После мартовске посете министара Бачевића Илиноису прострујала је вест да би „САД ускоро могле да преузму већински део акција свих рудника, док би нашој земљи остало 49 одсто власништва, чиме би практично биле поништене спорне приватизације које су радили косовски Албанци и њихова агенција за приватизацију”.

Према писању медија Независна комисија за руднике и минерале Косова, којом је управљао Унмик, 2004. године у извештају Рајнера Хенгстмана објавила је да је Светска банка проценила минералне резерве Косова на 13,5 милијарди евра, од којих је удео „Трепче” и тамошњих рудника олова око три милијарде.

Трепча је велико лежиште олово-цинкане руде у Србији, које обухвата западне, југозападне и јужне делове Копаоника и спада међу највећа у Европи. Експлоатација њених рудних богатстава је отпочела у доба краља Милутина, почетком XIV века и трајала је до краја XVII века. Између два светска рата, британска компанија „Trepca Mines Limited” отпочиње радове на подручју Трепче отварањем рудника и градњом топионице олова.

Током Другог светског рата, управу над „Трепчом” преузели су Немци, односно компанија на чијем се челу налазио Херман Геринг. Поред производње метала у „Трепчи” су тада прављени и акумулатори за немачке подморнице.

После рата, имовина британског предузећа је национализована и формирано је ново предузеће, под именом Рударско-металуршко-хемијски комбинат олова и цинка „Трепча”. То је био један од најзначајнијих рударских комплекса на Балкану, у једном тренутку је запошљавао 25.000 људи и производио око 70 одсто минералних сировина старе Југославије.

Комбинат „Трепча” данас практично функционише као два самостална и независна дела: „Трепча север”, која обухвата руднике и постројења на простору са већински српским народом, и „Трепча југ”, која обухвата руднике и постројења на простору са већински албанским народом, али имовински односи нису решени.

-------------------------------------------------------

Пуна подршка државе

Амерички конзорцијум који је потписао уговор са „Трепчом” имаће пуну подршку државних органа Србије у реализацији овог заједничког пројекта, поручио је јуче председник Томислав Николић.

Николић је рекао да је најбољи начин да се реши проблем јужне српске покрајине тај да се обезбеди посао за све грађане. Николић је разговарао у Београду са председником америчке компаније „Њу џенерејшн пауер” Чиринџивом Катуријом, саопштила је прес-служба председника Србије.

Он је захвалио председнику Николићу на подршци и најавио скорашњу посету делегације америчких конгресмена и привредника Србији. Танјуг