Dogovor o BIA tek predstoji

Ko je nestranačka ličnost koja će ubuduće sedeti u fotelji direktora Bezbednosno-informativne agencije još nije poznato. Izvor "Politike" iz Demokratske stranke Srbije, koja bi trebalo da predloži kandidata za ovo mesto, rekao nam je da će se o ovom pitanju tek "lomiti koplja", ne želeći ni da potvrdi ni da demantuje spekulacije da će Rade Bulatović zadržati poziciju na kojoj se trenutno nalazi.
Da dogovora o šefu BIA-e još nema potvrdio je u nedelju uveče u "Utisku nedelje" i predsednik Srbije Boris Tadić. On je dodao da će se u narednih mesec dana o tome dogovoriti sa predsednikom DSS-a Vojislavom Koštunicom i ocenio da BIA-om u narednom periodu neće rukovoditi Bulatović.

Tadić je, takođe. rekao i da direktora i zamenika direktora BIA-e neće predložiti ista stranka.

U svakom slučaju, ko god bude direktor BIA, biće direktno odgovoran Savetu za nacionalnu bezbednost, telu čiji će zadatak da bude koordinacija rada službi bezbednosti. Na njegovom čelu će se, prema prošlonedeljnom dogovoru lidera DS-a, DSS-a i G17 plus, nalaziti predsednik Srbije. Takvo rešenje deo je kompromisa u pregovorima o sastavljanju nove vlade, čiji je rezultat taj da resor unutrašnjih poslova i BIA pripadnu DSS-u, ali da formalnu kontrolu nad sektorom bezbednosti ima lider DS-a, kao predsednik države.

Želju da BIA i druge bezbednosne služba budu pod kontrolom predsednika Srbije iskazivali su i predstavnici međunarodne zajednice, pa je tako Havijer Solana, visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost, prošle nedelje izjavio da je za uspešnu saradnju s Haškim tribunalom, "ključno" da Tadić "kontroliše službe bezbednosti" u Srbiji

– Tadić je opredeljen za saradnju s Haškim tribunalom... Potrebno je da on ima kontrolu nad službama bezbednosti (...), jer ukoliko je ne bude imao on neće moći da sprovede u delo ono za šta se zauzeo – izjavio je Solana 7. maja.

Savet za nacionalnu bezbednost, inače, na papiru postoji odavno. Odluka o njegovom formiranju doneta je na sednici Vlade Srbije još 12. januara 2006. pred donošenje odluke u Briselu o nastavku ili suspenziji pregovora o pridruživanju, ali od tada nije održana nijedna, čak ni konstitutivna sednica ovog tela. Vlada Srbije Savet je formirala kao telo čiji je glavni zadatak koordinacija rada civilnih i vojnih organa u hapšenju haškog optuženika Ratka Mladića.

Tada je bilo najavljeno da bi u njegovom radu mogli učestvovati predsednik i premijer Srbije, koji bi zajednički sazivali sednicu Saveta i predlagali dnevni red, ali bi naizmenično predsedavali tom telu. Pored njih, u savetu bi bili i predsednik parlamenta, ministri pravde, policije, spoljnih i unutrašnjih poslova, ministar odbrane, direktor BIA-e, načelnik Generalštaba i načelnici vojnih službi bezbednosti i službe SID Ministarstva spoljnih poslova.

Predsednik Tadić je tada zatražio od Vlade Srbije da preispita tu odluku i da formira Savet po modelu kakav postoji u nekim drugim državama, poput Hrvatske, Bugarske, Rumunije i Ukrajine, gde šef države predsedava tom telu. Odgovora iz vlade, međutim, kako su u Tadićevom kabinetu tvrdili, nije bilo. U vladi su te informacije demantovali, naglašavajući da je još u oktobru 2005. sa Tadićem dogovoreno da on i predsednik vlade naizmenično predsedavaju, te da je predsednik Srbije taj predlog prihvatio.

Povodom nove najave formiranja saveta, profesor Fakulteta bezbednosti Zoran Dragišić izjavio je za Betu da je dobro što će na čelu tog tela biti predsednik Srbije i ocenio da će uz tu instituciju biti olakšana koordinacija rada službi bezbednosti.

Dragišić je kazao da bi bilo još bolje da je postojanje saveta definisano i Ustavom Srbije, ali da bi on mogao dobro da funkcioniše i bez toga ukoliko se precizno definiše sastav tog tela i nadležnosti u radu.