Договор о БИА тек предстоји

Ко је нестраначка личност која ће убудуће седети у фотељи директора Безбедносно-информативне агенције још није познато. Извор "Политике" из Демократске странке Србије, која би требало да предложи кандидата за ово место, рекао нам је да ће се о овом питању тек "ломити копља", не желећи ни да потврди ни да демантује спекулације да ће Раде Булатовић задржати позицију на којој се тренутно налази.
Да договора о шефу БИА-е још нема потврдио је у недељу увече у "Утиску недеље" и председник Србије Борис Тадић. Он је додао да ће се у наредних месец дана о томе договорити са председником ДСС-а Војиславом Коштуницом и оценио да БИА-ом у наредном периоду неће руководити Булатовић.

Тадић је, такође. рекао и да директора и заменика директора БИА-е неће предложити иста странка.

У сваком случају, ко год буде директор БИА, биће директно одговоран Савету за националну безбедност, телу чији ће задатак да буде координација рада служби безбедности. На његовом челу ће се, према прошлонедељном договору лидера ДС-а, ДСС-а и Г17 плус, налазити председник Србије. Такво решење део је компромиса у преговорима о састављању нове владе, чији је резултат тај да ресор унутрашњих послова и БИА припадну ДСС-у, али да формалну контролу над сектором безбедности има лидер ДС-а, као председник државе.

Жељу да БИА и друге безбедносне служба буду под контролом председника Србије исказивали су и представници међународне заједнице, па је тако Хавијер Солана, високи представник Европске уније за спољну политику и безбедност, прошле недеље изјавио да je за успешну сарадњу с Хашким трибуналом, "кључно" да Тадић "контролише службе безбедности" у Србији

– Тадић је опредељен за сарадњу с Хашким трибуналом... Потребно је да он има контролу над службама безбедности (...), јер уколико је не буде имао он неће моћи да спроведе у дело оно за шта се заузео – изјавио је Солана 7. маја.

Савет за националну безбедност, иначе, на папиру постоји одавно. Одлука о његовом формирању донета је на седници Владе Србије још 12. јануара 2006. пред доношење одлуке у Бриселу о наставку или суспензији преговора о придруживању, али од тада није одржана ниједна, чак ни конститутивна седница овог тела. Влада Србије Савет је формирала као тело чији је главни задатак координација рада цивилних и војних органа у хапшењу хашког оптуженика Ратка Младића.

Тада је било најављено да би у његовом раду могли учествовати председник и премијер Србије, који би заједнички сазивали седницу Савета и предлагали дневни ред, али би наизменично председавали том телу. Поред њих, у савету би били и председник парламента, министри правде, полиције, спољних и унутрашњих послова, министар одбране, директор БИА-е, начелник Генералштаба и начелници војних служби безбедности и службе СИД Министарства спољних послова.

Председник Тадић је тада затражио од Владе Србије да преиспита ту одлуку и да формира Савет по моделу какав постоји у неким другим државама, попут Хрватске, Бугарске, Румуније и Украјине, где шеф државе председава том телу. Одговора из владе, међутим, како су у Тадићевом кабинету тврдили, није било. У влади су те информације демантовали, наглашавајући да је још у октобру 2005. са Тадићем договорено да он и председник владе наизменично председавају, те да је председник Србије тај предлог прихватио.

Поводом нове најаве формирања савета, професор Факултета безбедности Зоран Драгишић изјавио је за Бету да је добро што ће на челу тог тела бити председник Србије и оценио да ће уз ту институцију бити олакшана координација рада служби безбедности.

Драгишић је казао да би било још боље да је постојање савета дефинисано и Уставом Србије, али да би он могао добро да функционише и без тога уколико се прецизно дефинише састав тог тела и надлежности у раду.