U manastir po isceljenje

Šabac – Podignut 1983. godine na imanju bračnog para Ilije i Stanije Lacković, koji su ga zaveštali Srpskoj pravoslavnoj crkvi, manastir Ilinje (posvećen svetom Iliji) u selu Očage danas je stecište duhovnog života u Mačvi. I ne samo to: zahvaljujući igumanu Isaiji Jokiću i monasima, ovde se sprovodi jedinstven program odvikavanja od bolesti zavisnosti.

Ilinje je jedini manastir u Mačvi. Do njega se stiže kada se u selu Klenje, sa regionalnog puta koji vodi od Bogatića prema Pavlovića ćupriji i Republici Srpskoj, skrene levo – na jug. Nedaleko od njega je Petkovica (posvećana svetoj Petki) ali ona geografski pripada Pocerini.

– Pitoma Mačva oduvek je bila na meti osvajača, koji nisu štedeli srpske bogomolje. Posle Karađorđevog ustanka, prva je, 1806, stradala crkva svetog velikomučenika Georgija u Crnoj Bari, koju je podigao kapetan Vuk Isaković. Takođe, crkva u Salašu Noćajskom, koja je završena 1811. porušena je nepune dve godine kasnije, odmah po padu zasavičkog šanca – priča za naš list iguman Isaija.

Selo Očage jedno je od najmlađih u Mačvi. Nastalo je krajem devetnaestog veka, kao raselnica mnogo većeg Klenja. Prvi su došli Kolarići (Sava) i Jokići (Milinko) pa potom Vukašinovići, Gatići, Grujići, Đalamići, Kojići, Nedići, Kokanovići, Lackovići, Lukići, Ostojići, Pršići, Savići, Ignjatovići...

U izgradnji svetinje na imanju bračnog para Lacković, učestvovalo je celo selo. Starešina manastira bila je najpre igumanija Vera, koja je sada u Petkovici, a posle nje otac Gavrilo. Iguman Isaija Jokić stigao je nedavno iz manastira Hopovo na Fruškoj gori.

Ovog veoma poštovanog duhovnika, koji je u Srbiju došao iz Makedonije pre više od dve decenije, meštani su srdačno prihvatili. Pogotovo što su se setili da je tokom boravka na Fruškoj gori pomogao jednoj devojčici iz ovog kraja da prohoda. Manastir Ilinje jedan je od retkih u Srbiji, u kojem se svake druge subote održava takozvano jelej-osvećenje za isceljenje ljudi.

– Prirodno je da bolesni i unesrećeni ljudi traže izlaz iz teške situacije. Da bi ga pronašli, vera i nada izuzetno su važni – ističe iguman Isaija.

Na odvikavanju od bolesti zavisnosti u Ilinju se trenutno nalaze trojica mladića od po 27-28 godina. Tu su i dvojica njihovih depresivnih vršnjaka. Bilo bi ih više kada bi manastir imao kapaciteta da ih primi.

– Od droge svako može da se izvuče, samo ako hoće. Najpre razgovaramo sa zavisnicima. Čekamo da njihova odluka sazri kao plod, i tek ih tada primamo u manastir. Ukoliko nisu sigurni, ide teško – objašnjava Isaija.

Prema njegovim rečima, zavisnici za samo 5-6 dana prebrode fizičku krizu. Međutim, proces izlečenja traje i po više godina, jer osoba mora psihički da ojača, ponovo pronađe i učvrsti put do zdravog rasuđivanja.

Program odvikavanje od droge u Ilinju potpuno je besplatan. Uz obavezne molitve u crkvi, tu je i svakodnevni rad na manastirskoj ekonomiji.

– Gledamo da zavisnicima ostavimo što manje slobodnog vremena. Ubrzo, pošto počnu da dolaze u crkvu, usvajaju drugačiji način razmišljanja. Naravno, lečenje se ne završava u manastiru, već traje i kada se vrate porodicama i uključe u normalan život – kaže iguman Isaija.

Desna ruka igumana je otac Gerasim. Ovde su, takođe, još jedan monah i tri iskušenika, kao i ljudi koji pomažu da se ekonomija postavi na noge.

– Manastir raspolaže sa devet hektara zemljišta, a u zakup smo uzeli još četiri. Imamo farmu od 5.000 tovnih pilića u jednom turnusu, i nešto koza i ovaca. Za to je potrebna tona hrane dnevno. Na žalost, nemamo sopstveni traktor, ni bilo kakvu drugu mehanizaciju, pa te usluge plaćamo – kaže nam otac Gerasim.

Zahvaljujući velikom trudu, u manastiru Ilinje prošle godine ipak su uspeli da uvedu grejanje u crkvu i stari konak. Podigli su i novu zgradu (konak) koju su opremili nameštajem dobijenim od Eparhije šabačke i meštana Očaga.