У манастир по исцељење

Шабац – Подигнут 1983. године на имању брачног пара Илије и Станије Лацковић, који су га завештали Српској православној цркви, манастир Илиње (посвећен светом Илији) у селу Очаге данас је стециште духовног живота у Мачви. И не само то: захваљујући игуману Исаији Јокићу и монасима, овде се спроводи јединствен програм одвикавања од болести зависности.

Илиње је једини манастир у Мачви. До њега се стиже када се у селу Клење, са регионалног пута који води од Богатића према Павловића ћуприји и Републици Српској, скрене лево – на југ. Недалеко од њега је Петковица (посвећана светој Петки) али она географски припада Поцерини.

– Питома Мачва одувек је била на мети освајача, који нису штедели српске богомоље. После Карађорђевог устанка, прва је, 1806, страдала црква светог великомученика Георгија у Црној Бари, коју је подигао капетан Вук Исаковић. Такође, црква у Салашу Ноћајском, која је завршена 1811. порушена је непуне две године касније, одмах по паду засавичког шанца – прича за наш лист игуман Исаија.

Село Очаге једно је од најмлађих у Мачви. Настало је крајем деветнаестог века, као раселница много већег Клења. Први су дошли Коларићи (Сава) и Јокићи (Милинко) па потом Вукашиновићи, Гатићи, Грујићи, Ђаламићи, Којићи, Недићи, Кокановићи, Лацковићи, Лукићи, Остојићи, Пршићи, Савићи, Игњатовићи...

У изградњи светиње на имању брачног пара Лацковић, учествовало је цело село. Старешина манастира била је најпре игуманија Вера, која је сада у Петковици, а после ње отац Гаврило. Игуман Исаија Јокић стигао је недавно из манастира Хопово на Фрушкој гори.

Овог веома поштованог духовника, који је у Србију дошао из Македоније пре више од две деценије, мештани су срдачно прихватили. Поготово што су се сетили да је током боравка на Фрушкој гори помогао једној девојчици из овог краја да прохода. Манастир Илиње један је од ретких у Србији, у којем се сваке друге суботе одржава такозвано јелеј-освећење за исцељење људи.

– Природно је да болесни и унесрећени људи траже излаз из тешке ситуације. Да би га пронашли, вера и нада изузетно су важни – истиче игуман Исаија.

На одвикавању од болести зависности у Илињу се тренутно налазе тројица младића од по 27-28 година. Ту су и двојица њихових депресивних вршњака. Било би их више када би манастир имао капацитета да их прими.

– Од дроге свако може да се извуче, само ако хоће. Најпре разговарамо са зависницима. Чекамо да њихова одлука сазри као плод, и тек их тада примамо у манастир. Уколико нису сигурни, иде тешко – објашњава Исаија.

Према његовим речима, зависници за само 5-6 дана преброде физичку кризу. Међутим, процес излечења траје и по више година, јер особа мора психички да ојача, поново пронађе и учврсти пут до здравог расуђивања.

Програм одвикавање од дроге у Илињу потпуно је бесплатан. Уз обавезне молитве у цркви, ту је и свакодневни рад на манастирској економији.

– Гледамо да зависницима оставимо што мање слободног времена. Убрзо, пошто почну да долазе у цркву, усвајају другачији начин размишљања. Наравно, лечење се не завршава у манастиру, већ траје и када се врате породицама и укључе у нормалан живот – каже игуман Исаија.

Десна рука игумана је отац Герасим. Овде су, такође, још један монах и три искушеника, као и људи који помажу да се економија постави на ноге.

– Манастир располаже са девет хектара земљишта, а у закуп смо узели још четири. Имамо фарму од 5.000 товних пилића у једном турнусу, и нешто коза и оваца. За то је потребна тона хране дневно. На жалост, немамо сопствени трактор, ни било какву другу механизацију, па те услуге плаћамо – каже нам отац Герасим.

Захваљујући великом труду, у манастиру Илиње прошле године ипак су успели да уведу грејање у цркву и стари конак. Подигли су и нову зграду (конак) коју су опремили намештајем добијеним од Епархије шабачке и мештана Очага.