Barselonu žele da pretvore u vasionski brod

Barselona bi uskoro mogla da dobije novu geografiju i da vidik sa svojih plaža zauvek promeni. Ipak, zasad je teško poverovati da će ovakva zamisao u gradu prefinjene arhitekture i Gaudijevih krivina moći da prođe bez obzira na krizu i preku potrebu za stranim investicijama.

Zahtev da sa početnih milijardu i po evra izgradi veštačko ostrvo pored obale katalonskog glavnog grada i na njemu hotelske kule po ugledu na Dubai, uputio je gradskom veću jedan multinacionalni konzorcijum sa sedištem u SAD.

Na ostrvu bi se izgradili hoteli i luksuzni stanovi, čija bi cena bila ne manja od pola miliona evra, dok bi mansarda na poslednjem spratu koštala dvadeset miliona evra. Ostrvo u obliku gigantskog vasionskog broda bi bilo povezano sa čvrstim tlom preko staklene pasarele.

Mada milione praznih stanova u Španiji nema ko da kupi još otkako je pukao građevinski mehur i izazvao nezapamćenu ekonomsku krizu,  projekat novog ostrva i „najviših hotelskih kula u Evropi” je, kako tvrde tamošnji mediji, ušao u proceduru. Gradske vlasti i zvanično su potvrdile da im je ponuda uručena, dok portparol projekta „Barselon ajlend” tvrdi da su sa njihovim namerama upoznati i španski i katalonski zvaničnici. Ni jedni ni drugi se, međutim, ne oglašavaju.

„Biće to najveće veštačko ostrvo u Evropi, dok će Kula Galaksija biti visoka 300 metara, što će biti najviši hotel na starom kontinentu”, objašnjava Džerom Botari, predsednik „Mobilone”, koja slične gigantske projekte želi da ostvari u Los Anđelesu u Hongkongu.

Firma je nastala pre samo jednu godinu, a pre dvadesetak dana udružila se sa drugom koja je oformljena u Delaveru, američkoj državi poznatoj po vrlo fleksibilnoj poreskoj politici.

Sam Botari je, kako su pronašli španski mediji, francuskog porekla, i do sada se bavio prodajom luksuznih jahti i privatnih aviona po celom svetu. Tajanstven je kada ga pitaju gde bi tačno ostrvo zaklonilo vidik na pučinu. Neće da kaže ni gde bi izgradio „ekološko postrojenje” za napajanje ostrva čistom energijom.

Za mnogobrojne novinare barselonske gradske hronike, sve ovo deluje kao neki vasionski projekat, jer obale Barselone i more oko ovog arhitektonski savršenog grada su već dugo rezervisane za sasvim drugačije namene. Luka i svi njeni pomoćni objekti su praktično u centru grada. Odavno je planirano da se aerodrom Prat raširi na neko veštačko ostrvo, ali je kriza potpuno zatrla ovakva razmišljanja.

Ministarstvo poljoprivrede podseća da ovakvi megalomanski projekti moraju pre svega biti u saglasnosti sa zakonima o obali i sa opštim interesima. Za razliku od Dubaija, priobalne vode kod Barselone su vrlo duboke pa bi eventualna izgradnja ostrva bila mnogo komplikovanija, kažu pojedini stručnjaci.

O estetici se manje govori. Pogotovo što investitor Botari obećava da će se preseliti u Barselonu i postati Katalonac, ali i cela ekipa „Barselona ajlenda”. Otvorićemo nova radna mesta i radićemo sve poslove sa lokalnim firmama, citiraju ga novinari. Potom se opet vraća na naučnu fantastiku: „Hoteli kule će imati vertikalni vasionski tunel u svojoj sredini. Gosti će moći njime da putuju u bestežinskom stanju kao pravi kosmonauti. A kad pritisnu dugme, ceo vasionski ugođaj će se ugasiti i oni će se automatski vratiti u svoje sobe.”

Srećom, gradonačelnik Barselone je čitavu priču spustio na zemlju. Kad su ga novinari iz Londona („Telegraf”, „Dejli mejl”) upitali za mišljenje o ovom projektu, Havijer Trijas je odgovorio da „grad nema ni potrebu ni želju da ostvaruje ovakve projekte”.

„Barselona je grad kulture, znanja i kreativnosti, pa shodno tome ima sasvim drugačije planove o svom razvoju”, dodaje gradonačelnik Trijas, uz obećanje da Barselona neće biti pretvorena u „cirkusku predstavu”.

Ali, dotični graditelj vasionskih gradova ne odustaje od svoje vizije što sada pred leto izaziva buru pozitivnog reagovanja, naročito u britanskim tabloidima.