Selo sa 17 i po nacija

Branislav Ribić je šef podruma "Vršačkih vinograda" u Gudurici. Ogromna jajasta i okrugla burad poređana su duž celog podruma. Prolaz između njih nazivaju vinskom ulicom. Govori o istoriji ovog vinarskog kraja i objašnjava poreklo svakog bureta u koja u proseku stane više od pet tona najplemenitijeg pića. Neka su odslužila svoje, stara su više od sto godina i danas stoje u podrumu kao raritet.

Ribić, jedan od tipičnih meštana sela sa 17 nacija, majka iz Slovenije, otac iz Like, ima u vinskom podrumu i najveće bure na Balkanu. Nažalost zbog starosti u buretu se više ne čuvaju plemenite sorte vršačkog vinogorja. Ono je sada preuređeno u poslovni prostor sa okruglim stolom u sredini i stolicama za turiste koji ovde dolaze na degustaciju, ali i za poslovne partnere.

Ipak, nismo očekivali da ćemo tokom posete videti i dvojicu slovenačkih turista kako sede u ovoj neobičnoj, improvizovanoj kancelariji i degustiraju vršački "traminac" i "rizling – kasna berba".

Najveće bure na Balkanu napravljeno je u Mariboru još 1871. godine, ali iako najveće nije i najstarije u podrumu – tu ima još pet buradi iz davne 1879. i 1882. godine, koja su dotrajala i služe samo kao turistička atrakcija. Tu je i jedno malo bure s petokrakom koje podseća na 1950. godine kada su vinogradi bogato rodili, pa nije bilo dovoljno radne snage da oberu nabrekle grozdove. U pomoć je pristigla vojska, kao da je elementarna nepogoda posredi, i pomogla da se sve grožđe nađe u kacama.

– Ovde posedimo s gostima, popričamo, popijemo poneku čašu belog, potpiše se tu i poneki ugovor, zašto da ne, to vam je kao jedna mala kancelarija, ali mnogo prijatnija od obične – kaže Branislav.

Na "Putu vina" u vršačkom kraju selo Gudurica je nezaobilazna destinacija za turiste iz bivših jugoslovenskih republika a, kažu, iz Slovenije ih je najviše.

Gudurica je jedno vrlo malo i dosta staro selo. Svojim izgledom privlači pažnju posetilaca, pa mnogi kažu: "Ako ste ceo svet obišli, a u Gudurici niste bili, ništa niste videli".

Gudurica je posebna po tome što se u njenom ataru nalazi najviši vrh Vojvodine, Gudurički vrh od 641 metra. Miloš Crnjanski je pisao: "Najlepši kraj Banata je tu ispod Vršca, tu se srbijanska brda prelivaju preko Dunava u ravnicu Banaćana i stvaraju zemlje slične rascvetalim gorama".

Istorija guduričkih seže u 15. vek, mada je loza ovde gajena još za vreme Rimljana. Na dvoru ugarskog kralja Vladislava Drugog 1494. godine točilo se vino iz ovog vinogorja. Godine 1719. izvesni Johan Tes obnovio je Guduricu. On je došao iz Elzasa i tu se nastanio, jer je video da su okolna brda podesna za gajenje vinove loze.

Početkom šezdesetih prošlog veka vinogradi su se masovno podizali. Tada je Gudurica bila jedan od najvećih vinogradarskih rejona s najkvalitetnijim sortama grožđa. Vinogradarstvo je i danas najznačajnija privredna grana i predstavlja izvor života za Guduričane. Direkcija "Vršačkih vinograda" nosilac je celokupne vinogradarske delatnosti, a veliki broj meštana iako zaposlen za vreme sezonskih poslova tu ostvaruje i dopunske zarade.

Naš domaćin Branislav pokazuje nam stari šešir koji je našao na tavanu stare kuće. Pretpostavlja da je vlasništvo Arnolda Cimermana, Nemca koji je ovde živeo do završetka Drugog svetskog rata. Gudurica je bila skoro etnički čisto nemačko selo.

Još u 18. veku ovde se naseljavaju nemački vinogradari iz Lotaringije i Mozelske doline. Kasnije je njihov dolazak bio organizovaniji, doseljavali su se kao kolonisti iz zapadnog dela Nemačke iz oblasti Trijera i Majnca.

Posle Drugog svetskog rata ispražnjeno selo nastanjeno je doseljenicima iz svih republika bivše Jugoslavije. Čak 27 različitih nacija živelo je u Gudurici, a danas ih je 17.

– Otac i majka su izrodili nas četvoro. Sestra se udala za Francuza, druga sestra za Nemca, brat je uzeo Makedonku iz Đevđelije, ja Hercegovku iz Nevesinja – objašnjava Branislav Ribić guduričku multietničnost.

Ali, osim Srba, Makedonaca, Crnogoraca, Slovenaca, u selu već godinama živi i jedna Francuskinja – Bernardet Ribezut.

– Nije baš sasvim tačno reći da u selu ima 17 nacija, ima nas 17 i po – kaže Bernadet.