Javni dug bez dizgina

Uprkos učestalim saopštenjima iz Ministarstva finansija da su domaćinskim upravljanjem i zamenom skupih zajmova jevtinijim smanjili javni dug, čini se da stvarnost uopšte nije tako ružičasta. Na to su, uostalom, upozorili i Međunarodni monetarni fond i Fiskalni savet.

Javni dug nezadrživo raste i preti nam i njegova kriza, što prevedeno

znači nemogućnost izvršavanja obaveza. Prema budžetskim korisnicima, međunarodnim kreditorima…

MMF je upravo saopštio da bi javni dug na kraju ove godine mogao da bude i veći od 65 odsto. Trošite više nego što ste planirali – jasan je bio ovaj međunarodni finansijski policajac od koga, pride, tražimo i aranžman.

U Fiskalnom savetu su nešto umereniji u pogledu ocene našeg zaduživanja. Javni dug je premašio 60 odsto BDP-a i nastaviće da raste i u 2013. i u 2014. godini, navode oni.

Pavle Petrović, predsednik Fiskalnog saveta, kaže da bi, ukoliko se računa realna vrednost dinara iz prošle godine, javni dug na kraju ove godine mogao da iznosi 63–64 odsto BDP-a.

– Premda se u javnosti mogu čuti i ocene da se javni dug tokom 2013. smanjio, on zapravo nastavlja vrlo brzo da raste. Od početka godine do kraja aprila, javni dug je povećan za oko 1,5 milijardi evra – sa oko 18 na oko 19,5 milijardi evra. Do kraja godine javni dug će gotovo sigurno da premaši i 20 milijardi evra – kaže Petrović.

On objašnjava da je privid smanjenja javnog duga nastao prvenstveno zbog toga što dinar jača u odnosu na evro, ali i zbog nekih, metodološki neispravnih, tumačenja učešća javnog duga u BDP-u tokom godine.

– Ne možemo da računamo s tim da nam stalno rast vrednosti dinara obara računski visinu javnog duga. Trend može i da se preokrene i da dinar počne da gubi na vrednosti. Jedini način na koji se javni dug može dugoročno stabilizovati i smanjiti jeste smanjivanje fiskalnog deficita, a on će u 2013, pa i onaj koji sledi u 2014, biće veoma visok – Petrovićeva je ocena.

Čak i sa deficitom od tri odsto BDP-a u 2014. godini, za koji je potrebno snažno fiskalno prilagođavanje, učešće javnog duga u odnosu na BDP će i u 2014. godini nastaviti da raste. Moguće je, kaže ovaj stručnjak, da se naredne godine, ili čak ranije, realizuje neka od većih privatizacija, koja bi mogla da jednokratno smanji javni dug. To, međutim, nikako ne bi moglo da promeni trend rasta javnog duga, već bi samo jednokratno smanjilo njegov nivo.

U Fiskalnom savetu smatraju da osnovni cilj fiskalne konsolidacije – zaustavljanje rasta javnog duga na kraju 2013. godine i njegovo obaranje od 2014. godine – neće biti ostvaren zbog čega je neophodan kredibilan srednjoročni plan smanjivanja deficita koji bi podržao i MMF.

– Preokret rastuće putanje javnog duga najranije je moguć u 2015. godini, a i tada pod uslovom da u međuvremenu dođe do vrlo snažnog smanjenja fiskalnog deficita. Srbija je nedovoljnim smanjenjem deficita u 2013. godini i odlaganjem sprovođenja strukturnih reformi došla ponovo u vrlo opasnu poziciju kada je kriza javnog duga moguća. Poverenje investitora, bez kojih trenutno nema popunjavanja budžetskog minusa, zbog toga će zavisiti od toga da li Srbija ima kredibilan srednjoročni plan za smanjenje fiskalnog deficita. U protivnom, ukoliko javni dug nastavi da raste i u srednjem roku, država više neće biti u mogućnosti da otplaćuje narasle dugove i kriza javnog duga je neizbežna. Sve je manje verovatno da će investitori srednjoročni program vlade za smanjenje deficita smatrati kredibilnim bez potpisivanja novog aranžmana sa MMF-om – smatraju u Fiskalnom savetu.