Јавни дуг без дизгина

Упркос учесталим саопштењима из Министарства финансија да су домаћинским управљањем и заменом скупих зајмова јевтинијим смањили јавни дуг, чини се да стварност уопште није тако ружичаста. На то су, уосталом, упозорили и Међународни монетарни фонд и Фискални савет.

Јавни дуг незадрживо расте и прети нам и његова криза, што преведено

значи немогућност извршавања обавеза. Према буџетским корисницима, међународним кредиторима…

ММФ је управо саопштио да би јавни дуг на крају ове године могао да буде и већи од 65 одсто. Трошите више него што сте планирали – јасан је био овај међународни финансијски полицајац од кога, приде, тражимо и аранжман.

У Фискалном савету су нешто умеренији у погледу оцене нашег задуживања. Јавни дуг је премашио 60 одсто БДП-а и наставиће да расте и у 2013. и у 2014. години, наводе они.

Павле Петровић, председник Фискалног савета, каже да би, уколико се рачуна реална вредност динара из прошле године, јавни дуг на крају ове године могао да износи 63–64 одсто БДП-а.

– Премда се у јавности могу чути и оцене да се јавни дуг током 2013. смањио, он заправо наставља врло брзо да расте. Од почетка године до краја априла, јавни дуг је повећан за око 1,5 милијарди евра – са око 18 на око 19,5 милијарди евра. До краја године јавни дуг ће готово сигурно да премаши и 20 милијарди евра – каже Петровић.

Он објашњава да је привид смањења јавног дуга настао првенствено због тога што динар јача у односу на евро, али и због неких, методолошки неисправних, тумачења учешћа јавног дуга у БДП-у током године.

– Не можемо да рачунамо с тим да нам стално раст вредности динара обара рачунски висину јавног дуга. Тренд може и да се преокрене и да динар почне да губи на вредности. Једини начин на који се јавни дуг може дугорочно стабилизовати и смањити јесте смањивање фискалног дефицита, а он ће у 2013, па и онај који следи у 2014, биће веома висок – Петровићева је оцена.

Чак и са дефицитом од три одсто БДП-а у 2014. години, за који је потребно снажно фискално прилагођавање, учешће јавног дуга у односу на БДП ће и у 2014. години наставити да расте. Могуће је, каже овај стручњак, да се наредне године, или чак раније, реализује нека од већих приватизација, која би могла да једнократно смањи јавни дуг. То, међутим, никако не би могло да промени тренд раста јавног дуга, већ би само једнократно смањило његов ниво.

У Фискалном савету сматрају да основни циљ фискалне консолидације – заустављање раста јавног дуга на крају 2013. године и његово обарање од 2014. године – неће бити остварен због чега је неопходан кредибилан средњорочни план смањивања дефицита који би подржао и ММФ.

– Преокрет растуће путање јавног дуга најраније је могућ у 2015. години, а и тада под условом да у међувремену дође до врло снажног смањења фискалног дефицита. Србија је недовољним смањењем дефицита у 2013. години и одлагањем спровођења структурних реформи дошла поново у врло опасну позицију када је криза јавног дуга могућа. Поверење инвеститора, без којих тренутно нема попуњавања буџетског минуса, због тога ће зависити од тога да ли Србија има кредибилан средњорочни план за смањење фискалног дефицита. У противном, уколико јавни дуг настави да расте и у средњем року, држава више неће бити у могућности да отплаћује нарасле дугове и криза јавног дуга је неизбежна. Све је мање вероватно да ће инвеститори средњорочни програм владе за смањење дефицита сматрати кредибилним без потписивања новог аранжмана са ММФ-ом – сматрају у Фискалном савету.