Marjanovićeva vlada najbrojnija

Žustra polemika vodila se u ponedeljak u srpskom parlamentu o tome koliko će ministara sedeti u novoj vladi Vojislava Koštunice, a najviše zamerki iz redova opozicije bilo je upućeno na račun brojnosti budućeg kabineta, koji je, kako su ocenili, najglomazniji među zemljama u okruženju i pravljen da zadovolji stranačke, a ne interese građana.
Činjenica je da ova, deseta po redu od uvođenja višestranačja, srpska vlada sa svojih 25 članova (predsednik, potpredsednik i 23 ministra) neće biti najmalobrojnija, ali je takođe tačno i to da po broju ministara daleko zaostaje za nekim vladama iz pretpetooktobarskog perioda.

Vlada formirana početkom 1991. posle prvih višestranačkih izbora u Srbiji sa Dragutinom Zelenovićem na njenom čelu imala je pet potpredsednika i 21 ministra. Posle samo deset meseci Zelenović je podneo ostavku, a novi premijer postao je Radoman Božović, koji je formirao još jedno ministarstvo – za nauku i tehnologiju.

Sledeću vladu Srbija dobija početkom 1993. godine posle prevremenih izbora održanih u decembru 1992. Za predsednika je izabran Nikola Šainović, a imala je pet potpredsednika, 22 ministra i jednog ministra bez portfelja.

Prva vlada Mirka Marjanovića formirana je marta 1994. godine, imala je 31 člana – predsednika, pet potpredsednika, 21 ministarstvo i četiri ministra bez portfelja. Posle prve rekonstrukcije, maja 1996. godine, Marjanovićeva vlada postaje brojnija i ima ukupno 32 člana (osnovano Ministarstvo za turizam), ali nova rekonstrukcija februara 1997. donosi i novi rekord – 35 članova (premijer, pet potpredsednika i 29 ministara od kojih je šest bez portfelja).

Drugi mandat Mirka Marjanovića započet marta 1998. doneo je novo uvećanje vlade – na čak 36 članova od kojih je bilo pet potpredsednika, 23 ministra i sedam ministara bez portfelja. Tada su prvi put u vladu ušli i predstavnici Srpske radikalne stranke koji su dobili 15 mesta u vladi, koliko je imao i SPS. Jugoslovenska levica u tu vladu ulazi sa pet predstavnika, a jedan član bio je nestranačka ličnost.

Apsolutni rekord u brojnosti članova vlade (37) oboren je posle njene rekonstrukcije novembra 1999. godine. Uz Marjanovića, kao predsednika u vladi tada je sedelo još pet potpredsednika, 24 ministra i sedam ministara bez portfelja.

Posle pobede Koštunice i DOS-a na saveznim predsedničkim i parlamentarnim izborima septembra 2000. godine, tri meseca kasnije održani su i republički parlamentarni izbori posle kojih je, već 25. januara 2001. izabrana vlada Zorana Đinđića koja je imala 24 člana – predsednika, sedam potpredsednika i 17 ministara, s tim što je jedan potpredsednik obavljao i ministarsku funkciju.

Broj članova vlade ostao je isti i posle rekonstrukcije kabineta sredinom 2002. godine, s tim što je broj potpredsedničkih mesta smanjen na pet, ali su dodata još dva ministarstva.

Šest dana posle ubistva Zorana Đinđića, 18. marta 2003. godine izabrana je vlada Zorana Živkovića. Tom prilikom biva proširena za jedno potpredsedničko mesto na koje dolazi Čedomir Jovanović.

Prva vlada Vojislava Koštunice, koja je na početku imala 19 članova, svoj mandat završila je kao tehnička, bez potpredsednika i sa samo 14 ministara, iako je imala 17.