Zvezda u plavom krugu nad Krušedolom

Krušedol – U tišini Fruškogorja juče se čula tamburica i setna krajiška ojkača, koja govori o napuštenom ognjištu, ostavljenim grobovima, raseljenim ljudima. Nekoliko hiljada Krajišnika došlo je juče u Krušedol na Sedmi srpskocrkveni sabor „Krušedolska zvona”, da se sretnu s prijateljima, rodbinom i komšijama, koji danas žive rasejani po Srbiji, dok na vekovnim ognjištima, u Lici, na Baniji, Kordunu... izrastaju drač i burjan i srpska sela su pusta.

– E, to je ono što ne može da se zaboravi, ne mogu nikako da zaboravim ognjište, grobove, prijatelje. Ovde kad dođem, sretnemo se, popričamo, podsetimo na rodni kraj, a decu učimo da neguju običaje starog kraja, da ne zaboravljaju odakle su i kako su morali doći, da budu ljudi, da pamte, da praštaju, ali da nikad ne zaborave da smo proterani – kaže Milojko Budimir, jedan od organizatora Sabora u Krušedolu.

U manastirskoj crkvi u Krušedolu vladika sremski Vasilije služio je parastos za sve poginule u prethodnim ratovima, pozvao sve ljude na sabornost i da pamte da nikad niko nije usrećio sebe zato što je unesrećio druge, a Srbi su krivi, kaže Vasilije, zato što su čuvali svoje grobove, svoje bogomolje, svoje porodice i svoj grunt.

– Ovde, kod ove svetinje, gde se sastajemo vekovima, pozivamo ljude da budu ljudi, da živimo zajedno u miru i slozi, da budemo samo ljudi i to je dovoljno. Samo nas sloga i sabornost mogu izvesti na pravi put i raduje me da je manastir Krušedol nastavio tradiciju srpskocrkvenog saborovanja – kaže vladika Vasilije.

Posle crkvenog dela programa, kome je, pored ostalih, prisustvovao i Milorad Dodik, predsednik Republike Srpske, nastavljen je kulturno-zabavni program. Nastupila su kulturno-umetnička društva iz mnogih gradova Srbije, koja posebno neguju krajiške narodne igre i pesme, da se ne zaborave, da i one ne zarastu u burjan i trnje.

– Ovaj sabor od sada je svesrpski sabor, ali ja mislim da se mora programski dopunjavati, da mora postati kulturno i istorijsko ogledalo srpskog naroda, ma gde on bio. Moramo se okupljati, sarađivati, družiti se i poštovati. Izabrano je najlepše mesto, ali i istorijski najznačajnije, gde su od 1716. godine održavani crkvenonarodni sabori. Uz malo truda, imaćemo gde da dođemo, ali i da goste pozovemo i da im pokažemo kako jedan pravdoljubiv i miran narod živi, neguje svoje tradicije i običaje – kaže nam Milorad Dodik.

Pre kulturno-zabavnog programa, pre prve ojkače, koja je izmamila suzu na mnogim licima, građanstvu pristiglom na sabor obratio se i istoričar Čedo Antić, koji je govorio o Srbima, njihovoj istoriji, mukama i slavnim danima, o tome kako je u Krušedol izgnana Pećka patrijaršija, kako su Srbi u vreme Habzburške monarhije dolazili na sabore u Krušedol, govorio je o tragedijama, srpskim istorijskim uzletima, koji su znali da blesnu kao munja, a onda rekao:

– Često pomišljam da uopšte nije važno da doživimo čas velike slobode, opšte pravde i besmrtne slave. Najvažnije je, uveren sam, biti dostojan nadanja. Danas, kao i u mnogim i beskrajnim vekovima ropstva i lutanja, nad srpskim narodom stoji zvezda, zvezda u plavom krugu, koju je opisao Crnjanski, zvezda slobode, ujedinjenja, pravde, daleka zvezda koju vidimo u vedrim noćima, a osećamo po danu, u tminama i olujama i mećavama – kaže Čedo Antić.

Kasno u noć nad Fruškom gorom se čula krajiška tamburica, a u vrhovima borova kod manastira Krušedol brujala je setna pesma – ojkača donesena iz starog zavičaja, koju ljubomorno čuvaju i najmlađi. Nad manastirom, na vedrom nebu titrala je zvezda u plavom krugu, zvezda koja vekovima prati srpski narod i u dobru i u zlu.

J. Slatinac