Звезда у плавом кругу над Крушедолом

Крушедол – У тишини Фрушкогорја јуче се чула тамбурица и сетна крајишка ојкача, која говори о напуштеном огњишту, остављеним гробовима, расељеним људима. Неколико хиљада Крајишника дошло је јуче у Крушедол на Седми српскоцрквени сабор „Крушедолска звона”, да се сретну с пријатељима, родбином и комшијама, који данас живе расејани по Србији, док на вековним огњиштима, у Лици, на Банији, Кордуну... израстају драч и бурјан и српска села су пуста.

– Е, то је оно што не може да се заборави, не могу никако да заборавим огњиште, гробове, пријатеље. Овде кад дођем, сретнемо се, попричамо, подсетимо на родни крај, а децу учимо да негују обичаје старог краја, да не заборављају одакле су и како су морали доћи, да буду људи, да памте, да праштају, али да никад не забораве да смо протерани – каже Милојко Будимир, један од организатора Сабора у Крушедолу.

У манастирској цркви у Крушедолу владика сремски Василије служио је парастос за све погинуле у претходним ратовима, позвао све људе на саборност и да памте да никад нико није усрећио себе зато што је унесрећио друге, а Срби су криви, каже Василије, зато што су чували своје гробове, своје богомоље, своје породице и свој грунт.

– Овде, код ове светиње, где се састајемо вековима, позивамо људе да буду људи, да живимо заједно у миру и слози, да будемо само људи и то је довољно. Само нас слога и саборност могу извести на прави пут и радује ме да је манастир Крушедол наставио традицију српскоцрквеног саборовања – каже владика Василије.

После црквеног дела програма, коме је, поред осталих, присуствовао и Милорад Додик, председник Републике Српске, настављен је културно-забавни програм. Наступила су културно-уметничка друштва из многих градова Србије, која посебно негују крајишке народне игре и песме, да се не забораве, да и оне не зарасту у бурјан и трње.

– Овај сабор од сада је свесрпски сабор, али ја мислим да се мора програмски допуњавати, да мора постати културно и историјско огледало српског народа, ма где он био. Морамо се окупљати, сарађивати, дружити се и поштовати. Изабрано је најлепше место, али и историјски најзначајније, где су од 1716. године одржавани црквенонародни сабори. Уз мало труда, имаћемо где да дођемо, али и да госте позовемо и да им покажемо како један правдољубив и миран народ живи, негује своје традиције и обичаје – каже нам Милорад Додик.

Пре културно-забавног програма, пре прве ојкаче, која је измамила сузу на многим лицима, грађанству пристиглом на сабор обратио се и историчар Чедо Антић, који је говорио о Србима, њиховој историји, мукама и славним данима, о томе како је у Крушедол изгнана Пећка патријаршија, како су Срби у време Хабзбуршке монархије долазили на саборе у Крушедол, говорио је о трагедијама, српским историјским узлетима, који су знали да блесну као муња, а онда рекао:

– Често помишљам да уопште није важно да доживимо час велике слободе, опште правде и бесмртне славе. Најважније је, уверен сам, бити достојан надања. Данас, као и у многим и бескрајним вековима ропства и лутања, над српским народом стоји звезда, звезда у плавом кругу, коју је описао Црњански, звезда слободе, уједињења, правде, далека звезда коју видимо у ведрим ноћима, а осећамо по дану, у тминама и олујама и мећавама – каже Чедо Антић.

Касно у ноћ над Фрушком гором се чула крајишка тамбурица, а у врховима борова код манастира Крушедол брујала је сетна песма – ојкача донесена из старог завичаја, коју љубоморно чувају и најмлађи. Над манастиром, на ведром небу титрала је звезда у плавом кругу, звезда која вековима прати српски народ и у добру и у злу.

Ј. Слатинац