Најмлађи сремски пастири

Крушедол – Слика одавно заборављена: девојчица и дечак напасају стадо крава на пашњаку изнад Крушедола. Десетогодишња Јована и осмогодишњи Саша Јовичић, ученици другог и трећег разреда основне школе, школски распуст проводе на пашњаку и чувају стадо од 44 музне краве. Јутром, око седам, устају и на пашњаку остају до 17 сати.

Кажу да помажу оцу који чува краве музаре са фарме док они иду у школу, а распуст је, отац има пречих сељачких послова, па дечица прискачу у помоћ. Једино ако пада киша краве не иду на испашу, онда Јована и Саша могу до миле воље да се наспавају и да се играју са осталом децом у Крушедолу.

– Па није нам тешко, играмо се и овде с кером, тражимо птичија гнезда по жбуњу на пашњаку. Пазимо да краве не оду у штету, у туђе кукурузе. Срећом, мирне су, пасу, не беже, а док оне пасу ми се играмо, правимо кућице од земље, тражимо лепе цветове. Ма није баш лако, али морамо, помажемо, тата сада има других важних послова, жетва је. Краве отерамо у пет сати по подне у шталу. Увече рано лежемо – прича нам мала Јована, док Саша једва извирује из високе траве.

Ни телевизију баш не гледају много, врате се са пашњака уморни, мама их опере, нахрани, они брзо заспе од умора.

– Ма ја никако у жбуњу да нађем шевино гнездо, а деда ми је причао како су они некад вадили јаја, налазили мале птиће па се играли, а ја се сав изгребах по купинама и још нисам нашао ниједно гнездо. Баш бих волео да видим како изгледа шевино или фазаново гнездо – каже Саша.

Чувени чобански кер – сремски пулин трчи за кравама, он је велика помоћ малим чобанима.

Јована се загледала у небо, па као какав искусан пастир каже:

– Ваља почети прикупљати стадо, биће кише, ено грми, а кад почиње киша ми краве терамо у шталу, онда деда Воја, власник фарме, преузима краве, затвара их у шталу, а ми идемо кући.

Реч по реч, Јована и Саша нам испричаше и да су добри ђаци, да воле што могу помоћи оцу и мајци. Јована као одрасло чељаде каже да се мора радити, да сви у кући имају посла, да би боље и лепше живели, да је то чување деда Војиних крава за њихову породицу, која није ни сиромашна, важна ствар, јер тако тата заради новац.

Ј. Слатинац