Rešenja stižu, pljušte optužbe

U većini viših škola u Srbiji još nisu videli rešenja povodom zahteva za akreditaciju, iako je prošlo gotovo dve sedmice otkako su članovi Akreditacione komisije obelodanili rezultate. Predsednik Akreditacione komisije profesor dr Slobodan Arsenijević moli za malo strpljenja i poručuje da će uskoro svima stići rešenje sa detaljnim obrazloženjima.

– To je obiman posao koji treba da odradi administracija. Mnogo je materijala koji treba da se pripremi. Čim mi donesu rešenja ja ih potpisujem. Prvo su urađena rešenja za onih 18 škola koje su dobile akt upozorenja, jer one lako mogu da otklone uočene nedostatke i dobiju akreditaciju. Zato smo želeli prvo njima da pošaljemo rešenja, kako bi im omogućili da zbog nekih formalnih nedostataka u elaboratima ne propuste rok za raspisivanje konkursa za upis brucoša. Potom će rešenja dobiti oni čiji su zahtevi za akreditaciju odbijeni, nadam se do kraja ove ili početkom sledeće sedmice. Poslednji će rešenja dobiti oni koji su dobili akreditaciju, jer se oni nikome neće žaliti, već normalno nastavljaju sa radom – objašnjava Arsenijević.

Rešenje sa obrazloženjem zbog čega Viša škola za projektni menadžment u Beogradu nije akreditovana – prepuno je grešaka. Tako bar tvrde u ovoj školi.

"Netačno je da, kako je navedeno, ne ispunjavamo osnovne uslove, da nemamo dovoljan broj nastavnika, da nam je biblioteka na granici standarda, da nemamo dovoljno prostora", veli profesor dr Petar Jovanović, nekadašnji dekan Fakulteta političkih nauka, a sada predsednik Upravnog odbora pomenute privatne škole. Prema standardima, ova viša škola trebalo bi da ima četiri nastavnika u stalnom radnom odnosu, a ima šest. Dakle, dva više. Uz to ima i 11 honorarnih profesora.

– Ukazali su nam na to da jedan nastavnik ne može da predaje, jer ima 67 godina. On, međutim, po zakonu ima pravo da radi do 1. oktobra, ali i bez njega ova škola ima dovoljno kadra i zadovoljava standarde u tom domenu. Po standardu biblioteka mora da ima najmanje hiljadu bibliotečkih jedinica, a naša škola ima 1.500 i sve su relevantne za struku. Imamo i dovoljno prostora. Po ugovoru ova viša škola deli prostor sa Fakultetom za dizajn. U Akreditacionoj komisiji su izgleda mislili da mi delimo prostor pola-pola, ali to nije tačno. Škola za dizajn koristi samo dva ateljea, a mi sve ostalo: amfiteatar, četiri slušaonice, kompjutersku salu sa 21 računarom, čitaonicu, biblioteku, salu za studentski parlament i kancelarije za profesore – objašnjava Jovanović.

On ukazuje na još jednu grešku koja se omakla u rešenju. Tu se, veli, navodi da je ova viša škola podnela i zahtev za specijalističke strukovne studije, a to nije tačno. Podneti su samo zahtevi za akreditaciju škole kao ustanove i za akreditaciju dva programa osnovnih strukovnih studija.

– Ko radi taj i greši. Članovi Akreditacione komisije su za kratko vreme odradili ogroman posao i moguće su greške. Mi ćemo se, kako procedura omogućava, žaliti Nacionalnom savetu za visoko obrazovanje – veli Petar Jovanović, ističući da je ta škola otvorena prošle godine. Za sada je pohađa 80 studenata prve godine, a godišnja školarina iznosi 750 evra.

Rektor Megatrend univerziteta profesor dr Mića Jovanović ne veruje baš mnogo rečima predsednika Akreditacione komisije, već smatra da rešenja ne stižu jer članovi pomenute komisije "ne znaju kako da obrazlože svoju odluku, s obzirom na to da su škole lišili akreditacije uprkos tome što one ispunjavaju sve propisane standarde". On poziva maturante da se slobodno opredele za indekse dve više škole "Megatrenda", poslovne u Beogradu i menadžmenta u Zaječaru, iako one nisu akreditovane.

– Žalićemo se Nacionalnom savetu za visoko obrazovanje i nadamo se da će taj savet preinačiti odluku Akreditacione komisije, jer mi zaista imamo fantastične uslove za rad i već više puta odobrene i potvrđene studijske programe. Ukoliko se to ne dogodi, onda ćemo, shodno Zakonu o visokom obrazovanju, te dve više škole da preinačimo u strukovne studije integrisane u Megatrend univerzitet. Za to nije potrebna akreditacija, tako da će naši studenti studirati bez rizika – obrazlaže rektor "Megatrenda".

Propisi omogućavaju da se studijski programi viših škola prebace na fakultet, odnosno univerzitet. U tom slučaju će strukovne studije njihovih sada spornih viših škola na akreditaciji biti dogodine u sklopu fakulteta, odnosno univerziteta. Fakulteti zapravo imaju pravo da organizuju i akademske i strukovne studije, dok više, buduće visoke škole mogu da organizuju samo strukovne studije.